Stabilnija proizvodnja hrane traži više ulaganja u održivu poljoprivredu, manje administrativnih prepreka i bolje uslove za mlade koji žele da ostanu na selu.
Suše, skupi repromaterijali i poremećaji u trgovini povećavaju pritisak na domaće proizvođače i prerađivače, dok gubici tokom proizvodnje, transporta i skladištenja dodatno opterećuju lanac snabdevanja hranom.
Među predloženim merama koje preporučuje NALED je donošenje zakonskog okvira za prepoznavanje i podsticanje regenerativne poljoprivrede, koja bi trebalo da doprinese očuvanju plodnosti zemljišta, biodiverziteta i efikasnijem korišćenju resursa.
Predlaže se i snažnija podrška organskoj proizvodnji i proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, kroz ulaganja u sertifikaciju, standarde kvaliteta, novu opremu i prerađivačke kapacitete.
Brže procedure i manje gubitaka hrane
Jedan od problema su i duga čekanja kamiona na granicama, koja povećavaju troškove i rizik od kvarenja svežih proizvoda.
Zato se predlaže digitalizacija carinskih, fitosanitarnih i veterinarskih procedura, kao i elektronska razmena sertifikata, kako bi promet hrane bio brži i efikasniji.
Veća primena senzorskih i satelitskih podataka u navodnjavanju i đubrenju, kao i modernizacija skladištenja, mogle bi dodatno da smanje potrošnju resursa i gubitke u proizvodnji.
Mladi kao ključ opstanka sela
Poseban fokus stavljen je na mlade poljoprivrednike, kojima su potrebni lakši pristup zemljištu, povoljnije finansiranje i posebni programi za pokretanje poslovanja.
Njihov ostanak na selu, međutim, ne zavisi samo od poljoprivrednih podsticaja, već i od kvaliteta života – puteva, stabilnog snabdevanja strujom, interneta, obrazovnih, kulturnih i sportskih sadržaja.
