JLS na internetu

Piše: Vojislav Rodić, IT konsultant

Sva prava i obaveze koje građani i privreda imaju u vršenju javnih poslova su, prema Članu 4. stav 3. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, definisani na sledeći način: „Javne poslove će prvenstveno obavljati oni organi vlasti koji su najbliži građanima. Ustupanje poslova drugom organu vlasti trebalo bi da se zasniva na proceni obima i prirode zadatka i zahteva u pogledu efikasnosti uprave i funkcionisanja privrede”.

Ova povelja je uneta u pravni sistem Srbije Zakonom o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, broj 70/2007), ali se Srbija nije obavezala na poštovanje ovog načela. Posledica je da sve jedinice lokalne samouprave obavljaju poslove bez obzira na to da li poseduju odgovarajuće kapacitete za konkretne poslove ili ne. Svakako je plemenita (i ekonomski opravdana) namera da se svim fizičkim i pravnim subjektima približi što više upravnih funkcija.

Umesto dugog putovanja u udaljeni urbani centar, racionalno je da što više usluga možete da obavite što bliže, na području vaše opštine ili grada. Ono što se menja digitalizacijom poslova javne uprave je upravo pojam udaljenosti korisnika od pružaoca usluga. Sve usluge, svi raspoloživi sadržaji su sada na raspolaganju u jednoj tački, koju najčešće držite u ruci više sati u toku dana. Ova promena položaja korisnika dovodi do novih očekivanja. Trenutna raspoloživost usluga koje su nekad bile teže dostupne, neminovno dovodi do toga da se i od jedinica lokalne samouprave očekuje isti nivo funkcionalnosti.

JLS u neravnopravnom položaju

Tada dolazi do izražaja objektivno neravnopravan položaj u kome se JLS nalaze u odnosu na urbane i tehnološke centre u zemlji. Za razvoj modernih digitalnih servisa je, pored odgovarajućih hardverskih i softverskih preduslova, neophodno obezbediti odgovarajuće IT kadrove za razvoj i održavanje sistemskog okruženja i aplikativnih rešenja. Ovde dolazimo do jednog od ključnih problema koji prvenstveno pogađa JLS. Iako je IKT sektor Srbije u 2023 ostvario izvoz veći od 3,5 milijardi evra , taj uspeh ne podrazumeva odgovarajuću raspoloživost IKT kadrova za pružanje usluga na domaćem tržištu.

U ranijem periodu IKT specijalisti su u velikom broju odlazili u inostranstvo, a zahvaljujući kvalitetnoj domaćoj internet infrastrukturi i promenama u načinu rada na svetskom IT tržištu, fizičko iseljavanje je zamenjeno radom iz Srbije, bilo pojedinačno (frilenseri) ili kao zaposlenih u firmama koje su registrovane u Srbiji, ili ovde imaju predstavništva, a čiji su klijenti u inostranstvu. Fizičko prisustvo IKT stručnjaka u Srbiji ne znači da su oni raspoloživi na domaćem tržištu za potrebe domaćih klijenata – bilo u privredi, bilo u sektoru javne uprave. Čak i za IKT službe u državnoj upravi u urbanim centrima je veoma teško da privuku (a još teže da zadrže) IKT stručnjake, zbog oštre konkurencije koja je prisutna na tržištu IKT poslova, koji omogućavaju višestruko veće prihode u mestu stanovanja.

Šta onda ostaje za IKT službe JLS, kako oni da privuku takve kadrove, jer za usluge koje pružaju onlajn očekuje se da budu istovetnog kvaliteta na celoj teritoriji republike Srbije. Problemi se najviše vide u fazi eksploatacije digitalnih rešenja u održavanju kvalitetne informatičke podrške, za koju se teško pronalaze stručnjaci koji bi bili u stalnom radnom odnosu, tako da se angažuju pojedinci (preduzetnici) ili male firme, koje pružaju podršku za više JLS, sa upitnim rokovima odziva i nivoa kvaliteta usluge. Ovo je deo problema u realizaciji ambicioznih planova digitalizacije javne uprave sa strane ponuđača usluga.

Sa strane korisnika problem se najviše vidi u neravnomernom generacijskom pristupu korišćenju raspoloživih servisa. Stariji sugrađani su manje skloni da uopšte koriste digitalne tehnologije i radije odlaze u sedišta JLS da lično obave svoje uobičajene aktivnosti. Od njih se očekuje finansijski angažman za nabavku odgovarajućih uređaja, ali i ovladavanje odgovarajućim stepenom korisničkih veština, radi korišćenja raspoloživih usluga. Sa druge strane, korisnici koji su već „digitalno pismeni“, bez problema usvajaju nove usluge, dok njihova očekivanja diktiraju tempo uvođenja novih servisa.

U proteklih sedam godina ostvaren je veliki napredak u digitalizaciji javne uprave u Srbiji, odnosno omogućavanju vršenja javnih poslova preko interneta za najveći broj građana i pravnih lica. Uštede nisu samo u eliminisanju putovanja do najbliže kancelarije, već je sveukupni proces obavljanja javnih poslova neuporedivo efikasniji, tačniji, dugoročno stabilniji. Digitalizacija javne uprave nije samo dosledno kopiranje postojećih upravnih postupaka u elektronsku formu. Ovo je prilika da se mnoge procedure u javnoj upravi promene tako što će se dostupna tehnologija iskoristiti za dugo očekivana suštinska unapređivanja.

Za prosečnog korisnika svi javni poslovi se sada najčešće svode na ikone na ekranu mobilnog uređaja. Na prvi pogled sve je lako, pojednostavljeno – upiti raznih stanja se trenutno dobijaju (umesto višednevnog čekanja), a plaćanja izvršavaju uz minimalne troškove ili i bez njih. Kada se masovno korišćenje digitalizovanih javnih poslova u najvećoj meri proširi među korisnicima učiniće nam se da možemo da odahnemo – veći deo stanovništva efikasno koristi svoja prava i ispunjava svoje obaveze u poslovima javne uprave, štedeći značajna sredstva državnom i ličnom budžetu. Naše oslanjanje na digitalizovane servise je istovremeno i naša najveća ranjivost.

Sajber opasnosti su najveći rizik za primenu digitalnih servisa u javnoj upravi, što su i pokazali pojedini slučajevi u poslednjih nekoliko godina, kako kod nas još i više. Oni koji rade na digitalizaciji su u velikoj meri svesni opasnosti koje prete svakom aspektu kritične informacione infrastrukture, a problem im je angažovanje odgovarajućih resursa (materijalnih i kadrovskih). Kod korisnika, kako fizičkih tako i pravnih lica, je svest o sajber opasnostima na mnogo nižem nivou i akcija se poduzima najčešće kada se već desi značajna šteta (najčešće materijalna). U ovom segmentu aktivnosti je ključ u prevenciji negativnih ishoda obrazovanjem krajnjih korisnika. Pri tom je bitno shvatiti da se ne radi o „prekvalifikaciji“ ekonomista, pravnika, tehnologa, penzionera u „programere“, što je najčešći izgovor za odbijanje osnovnih obuka o sajber bezbednosti. Neophodno je potrebna osnovna obuka svih korisnika o najčešćim pretnjama, sa kojima se svakodnevno susrećemo u onlajn okruženju, a čime bi se značajno smanjio već preveliki broj negativnih ishoda koji su na svetskom nivou iznosili 667 milijardi dolara mesečno (2023) . A kako proceniti finansijke štete u situacijama u kojima kritični servisi za funkcionisanje javne uprave ne funkcionišu nedeljama, a takve slučajeve smo imali nekoliko puta u poslednjih par godina?

Najveće zasluge za Kancelariju za IT

Najveći teret u razvoju digitalnih servisa javne uprave je iznela Kancelarija za IT i e-Upravu i njenim timovima pripadaju i najveće zasluge za nove servise koji su u najkraćem vremenu primenjeni u svakodnevnom životu građana i privrede. Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je služba Vlade, a direktor Kancelarije direktno odgovara predsedniku Vlade. Poslovi Kancelarije su da konsoliduje državne IT resurse, obezbedi povezivanje različitih informacionih sistema i bude snažna podrška i osnova razvoja elektronske uprave Srbije.

Digitalizacija javne uprave i pružanje elektronskih usluga građanima, koji će ih koristiti na jednostavan, efikasan, transparentan i brz način jedan je od prioriteta Vlade Srbije i glavnih pokretača unapređenja kvaliteta, efikasnosti, ekonomičnosti i transparentnosti javne uprave. Kancelarija može pružati stručnu pomoć drugim državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti za njihove potrebe. Kancelarija pruža uslugu veb hostinga i zaštite internet prezentacija državnih organa. Na veb serverima Kancelarije trenutno se hostuje oko 100 internet prezentacija organa državne uprave, pravosudnih organa i jedinica lokalne samouprave.

Internet domeni JLS

Razmotrićemo jedan aspekt digitalnih usluga koje Kancelarija za IT i eUpravu pruža JLS, a to je registracija naziva internet domena.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu vrši registraciju domena organa državne uprave i pravosudnih organa (gov.rs / upr.srb, sud.rs, jt.rs). Na serverima Kancelarije je registrovano preko 750 .gov.rs domena i preko 80 ćiriličnih domena .upr.srb. Takođe, registrovano je više od 250 .sud.rs domena i 90 .jt.rs domena.

Domeni „gov.rs/upr.srb” namenjeni su za registraciju Internet domena organa državne uprave. Domeni “sud.rs/sud.srb” i „.jt.rs/jt.srb” namenjeni su za registraciju Internet domena pravosudnih organa. Registracija Internet domena je besplatna i moguća je isključivo na zahtev organa državne uprave, jedinica lokalne samouprave, odnosno pravosudnog organa, upućenog Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Korišćenje ovih domena je dozvoljeno samo za zvanične poslove organa državne uprave, jedinice lokalne samouprave i pravosudnog organa koji je registrovao domen. Kancelarija pruža uslugu veb hostinga i zaštite internet prezentacija državnih organa. Na veb serverima Kancelarije trenutno se hostuje oko 100 internet prezentacija organa državne uprave, pravosudnih organa i jedinica lokalne samouprave.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je u okviru registracije domena gov.rs namenila da se lokalne uprave registruju na sledeći način „ime_lokalne_uprave.ls.gov.rs“.

Saglasno takvom opredeljenju Kancelarija za IT i e-Upravu je registrovala domen

„krusevac.ls.gov.rs“. Kada odete na adresu https://krusevac.ls.gov.rs/ tamo ćete videti veb sajt grada Kruševca. Pored obilja informacija o gradu Kruševcu, od istorije i demografije grada, Statuta, detaljnog spiska kompletnog rukovodstva lokalne samouprave na sajtu su i veoma važne funkcije kao što su Budžetski portal i GIS portal. Odeljak E uprava na sajtu pokriva najveći broj funkcija koje su na raspolaganju građanima i privredi. Ako se pitate da li ste sigurni da se nalazite na pravoj adresi dovoljno je da se podsetite da adrese koje se završavaju sa .gov.rs. može da registruje isključivo Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koja je služba Vlade Srbije. Da li je jedan naziv domena dovoljan da se zadovolje sve potrebe gradskog portala (veb sajt, e-pošta)? Svakako, svi internet servisi mogu da budu vezani za jedan odabrani naziv domena.

Da li uopšte postoji potreba da se registruju dodatni domeni i zašto? Potreba za registracijom dodatnih domena je želja da se zaštiti jedinstvenost imena u digitalnom okruženju. Posebno je to izraženo u situaciji u kojoj su korisnici često žrtve raznih vrsta on-lajn prevara koje se zasnivaju na tome da se u nazivu internet domena koristi prepoznatljivo ime, praćeno nastavkom koji nije u nacionalnom domenskom prostoru.

Danas postoji preko 2.000 naziva internet domena najvišeg nivoa („top-level domain“ ili TLD). Pored od ranije dobro poznatih domenskih ekstenzija (.com, .net, .org, .biz, .info, .aero) u upotrebu je uvedeno još oko 2.000 domenskih ekstenzija koje su:

•             vezane za geografske odrednice (.amsterdam, .london, .berlin, .moscow, .moskva)

•             za neku ljudsku delatnost (.bank, .tattoo, .shop, .makeup)

•             ili su jednostavno kratke, asocijativne i time privlačne za krajnje korisnike (.me, .today, .beauty, .style)

Zaštita on-lajn identiteta u velikom broju domenskih prostora je nešto za šta su zainteresovane pre svega korporacije aktivne u velikom broju zemalja. Zato ćemo se koncentrisati samo na nacionalni domenski prostor.

Ako proverimo da li je registrovan domen krusevac.rs (na adresi https://www.rnids.rs/whois/krusevac.rs) vidimo da je domen registrovan i da je registrant Registrant: Gradska Uprava Grada Kruševca, Sedište: Gazimestanska 1, Kruševac, Srbija, Matični broj: 07194005, PIB: 100477835. Nema sumnje da je ovaj domen autentičan i da propada Gradskoj upravi grada Kruševca. Ako u internet pregledač unesemo adresu https://krusevac.rs/ naći ćemo se opet na lokaciji https://krusevac.ls.gov.rs/, što je uobičajena praksa kada se registruje više naziva internet domena za jedno lice. Na osnovu pravila registracije u nacionalnom domenskom prostoru koji još domen bi mogao da bude registrovan za potrebe grada Kruševca? S obzirom da je org.rs – namenjen ostalim subjektima sa statusom pravnih lica, koja nisu registrovana za obavljanje privredne delatnosti, proverićemo da li je i ovaj domen registrovan, na adresi https://www.rnids.rs/whois/krusevac.org.rs.

Na dan pisanja ovog članka (19.jun 2024) dobijamo vrlo zanimljiv rezultat:

•             Naziv domena: krusevac.org.rs, Status: Expired, Datum registracije: 18.06.2018 17:58:03, Datum isteka registracije: 18.06.2024 17:58:03

•             Registrant: Tool Domains Ltd, Sedište: 65 Shandyor Petyofy, Sofia, Bugarska, Poštanski broj: 1463, Matični broj: BG203146022

Pravno lice, firma iz Bugarske, je imalo interes da registruje domen „krusevac.org.rs“. To je potpuno u skladu sa Opštim uslovima o registraciji naziva nacionalnih internet domena, ne postoje ograničenja za strana pravna ili fizčka lica (u skladu sa Opštim uslovima). Domen „krusevac.org.rs“je istekao 18. juna, 2024, ali registrant ima na raspolaganju još 30 dana da eventualno obnovi registraciju ovog domena. Po isteku i tog zaštitnog roka, domen „krusevac.org.rs“ će biti slobodan za registraciju u skladu sa Opštim uslovima.

Ne možemo da znamo šta su bile namere, još uvek aktuelnog, registranta ovog domena, ali iz iskustva osnovano možemo da pretpostavimo da je domen možda bio za prodaju. Sekundarno tržište domena je izuzetno aktivno! Šta bi eventualni novi registrant mogao da uradi sa ovim domenom je isto tako nemoguće pretpostaviti sa sigurnošću. Moguće je da bi ga iskoristio za svoje potrebe (komercijalne, obrazovne, kulturne) a možda bi naziv domena bio zloupotrebljen na način da veb sajt veoma podseća (bude skoro istovetan) veb sajtu grada Kruševca, sa namerom da krajnje korisnike dovede u zabludu i navede ih da svoje podatke ostave na nekom od ponuđenih servisa. Ovakve situacije su mnogo češće nego što možete da pomislite.

A kakva je situacija u internacionalnom domenskom prostoru? Da li postoji domen „krusevac.org“? Proverom na adresi https://lookup.icann.org vidimo da je domen „krusevac.org“ registrovan do 2. avgusta 2024, a o vlasniku viidmo samo da je fizičko lice. Na adresi http://krusevac.org/ vidimo da je domen aktivan i da je zakupljen veb resurs, koji za sada nije iskorišćen za veb sajt, što ne znači da se možda ne koristi za naloge e-pošte. Kada primite e-poštu od korisnika sa adresom ime.prezime@krusevac.rs ili ime.prezime@krusevac.org ili ime.prezime@krusevac.org.rs koliko ste sigurni da ćete uočiti razlike u domenskom delu adrese? Mnoge fišing kampanje se, pored ostalog, zasnivaju na sličnosti adresa e-pošte sa legitimnim adresama.

Kada pogledamo kako je registrovan grad Beograd vidimo konzistentnost u tome da su nazivi internet domena beograd.rs, beograd.org.rs i beograd.srb svi registrovani na Registrant: Grad Beograd – Gradska uprava – Sluzba za informisanje, Sedište: Masarikova 5/XVII, Beograd, Srbija, Poštanski broj: 11000, Matični broj: 17565800, PIB: 100065430. U nacionalnom domenskom prostoru postoji i naziv domena beograd.in.rs, koji je u skladu sa Pravilima registrovalo fizičko lice koje je odlučilo da ne objavljuje podatke o registrantu. Na adresi  https://beograd.ls.gov.rs/ se ne pojavljuje sadržaj, ali to ne znači automatski da odgovarajući naziv domena nije registrovan. Za to bi nam bio potreban WHOIS servis, koji nije raspoloživ za gov.rs domenski prostor. Ako vas zanima ko je vlasnik domena beograd.org – radi se o fizičkom licu i podaci o registrantu nisu objavljeni.

Preporuka za sve JLS

Preporuka za sve JLS je da pored (besplatnog) „ime_lokalne_uprave.ls.gov.rs“ naziva domena, savakako registruju i (plaćene) domena tipa „ime_lokalne_uprave.rs“ i „ime_lokalne_uprave.org.rs“, a možda i „ime_lokalne_uprave.org“. Godišnji troškovi registracije po pravilu nisu veći od 1.000-2.500 dinara, a time se značajno sužava polje moguće zloupotrebe. Naziv internet domena je neophodna, ali često zanemarena, komponenta vašeg digitalnog prisustva. Pored toga što registracijom vašeg naziva internet domena vršite upis vaših prava u „katastar digitalnih nepokretnosti“, funkcionalno omogućavate niz internet servisa (veb, e-pošta, …), utvrđujete poverenje vaših korisnika u autentičnost vaših onlajn aktivnosti i postavljate temelje sajber bezbednosti vas i vaših korisnika u vreme kada se veliki broj onlajn prevara zasniva upravo na zloupotrebi poverenja u vašu digitalnu autentičnost.