U eri kada se IT menja iz meseca u mesec, a veštačka inteligencija pomera granice posla, visoko obrazovanje više ne može da radi „u petogodišnjim ciklusima“.
U Beogradu je, u organizaciji Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT), održan okrugli sto „IT industrija 2030: Znanja i veštine koje traži tržište“.
Učesnici su istakli da ubrzani razvoj informacionih tehnologija nameće potrebu da se studijski programi u visokom obrazovanju prilagođavaju zahtevima tržišta rada, kako bi mladi tokom studija stekli potrebna znanja, veštine i kompetencije.
Standardi akreditacije moraju da prate tržište
Direktor NAT-a Nebojša Zdravković istakao je da je IT oblast među najdinamičnijima i da je važno čuti od predstavnika kompanija šta treba menjati u standardima za akreditaciju.
Naglasio je da je to tržište koje se najbrže menja i da su stalna prilagođavanja nužna, dodajući da NAT zahteve koji dolaze iz privrede implementira u standarde kako bi studenti stekli kompetencije koje realno tržište očekuje..
Dualno visoko obrazovanje: učenje kroz rad kao ključna razlika
450 SATI NASTAVE I 450 SATI RADA
Suštinska razlika dualnog u odnosu na klasičan model školovanja jeste proces učenja kroz rad. Gabrijela Grujić je ukazala i na značaj ravnoteže između teorije i prakse, navodeći da je važno da studenti imaju oko 450 sati aktivne nastave i 450 sati prakse u okviru učenja kroz rad.
Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić podsetila je da je 2019. godine donet Zakon o visokim dualnim studijama i da je trenutno razvijeno 60 modula i programa na osnovnim studijama.
Naglasila je i da dualni model studentima donosi šire koristi: pored stručnih znanja, mladi uče i odgovornost kroz ugovorne obaveze, uz materijalno i finansijsko obezbeđenje tokom školovanja.
Prema njenim navodima, očekivanje je da se po završetku formalnog obrazovanja studenti odmah zaposle, jer se kompetencije stečene u kompanijama navode u diplomama i otvaraju mogućnost zapošljavanja.
Privreda: zastareli programi ne prate tempo AI i novih alata
Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović naglasio je da je važno da privreda učestvuje u razgovorima o novim studijskim programima.
SPECIJALISTIČKI KURSEVI VREDNI I TRAŽENI
Vesović je dodao da kompanije sve više vrednuju specijalističke kurseve, što može biti pretnja za klasične fakultetske programe ukoliko se ne modernizuju. U dualno obrazovanje na fakultetskom nivou uključeno oko 100 kompanija, ali da u IT oblasti trenutno postoji pet studijskih programa po dualnom modelu.
Ukazao je da promene u IT sektoru, posebno sa razvojem veštačke inteligencije, čine da zastareli programi edukacije – naročito fakultetski programi koji se menjaju na pet ili deset godina – sve manje odgovaraju potrebama privrede.
Prema njegovim rečima, kompanije očekuju da svršeni studenti imaju više od teorijskog znanja: potrebni su dodir sa modernim alatima, ali i menadžerska znanja, komunikacione veštine, kreativnost i razumevanje inovativnih proizvoda.
