U Srbiji 74 odsto građana ima neki oblik štednje. Istraživanje AikBank Puls štednje pokazalo je da raste štednja u dinarima, veće poverenje u banke i činjenicu da najveći broj štediša novac odvaja redovno.
U Srbiji 74 odsto građana ima neki oblik štednje, pokazali su rezultati istraživanja AikBank Puls štednje, sprovedenog na reprezentativnom uzorku od 500 ispitanika.
Istraživanje pokazuje da dinarska štednja postaje sve prisutnija, dok se odnos između štednje u dinarima i stranim valutama postepeno menja. Kao važni razlozi za to izdvajaju se stabilnost kursa i više kamatne stope na dinarsku štednju.
Podaci pokazuju i da je štednja najzastupljenija među stanovnicima Beograda i Šumadije, kao i među građanima starosti od 30 do 39 godina.
Najčešće se štedi redovno i u manjim iznosima
Najveći broj ispitanika, njih 60 odsto, štedi tako što svakog meseca odvaja manje iznose. Trećina štediša novac odvaja odmah na početku meseca, dok 23 odsto na štednju ostavlja ono što im preostane na kraju meseca.
Istraživanje pokazuje i da žene štede nešto više od muškaraca, dok je za 45 odsto ispitanika glavni razlog za štednju navika stečena u porodici. Istovremeno, 44 odsto građana štedi zbog nesigurnosti izazvane spoljnim faktorima, poput inflacije ili tržišta rada.
Sigurnost važnija od kamate
Kao glavni razlog za štednju u banci ispitanici najčešće navode sigurnost čuvanja novca, dok visina kamate dolazi tek posle toga. Kada je reč o osećaju finansijske sigurnosti, štednja je među najčešće navođenim osloncima.
Istraživanje je pokazalo i da deo građana i dalje smatra da su nekretnine najsigurniji način čuvanja vrednosti novca, dok jedan deo novac i dalje drži kod kuće.
Iako je štednja široko zastupljena, četvrtina ispitanika još nije počela da štedi. Motivacija za početak štednje bila bi veća plata ili penzija, dok su među najvećim preprekama nedostatak motivacije, slaba disciplina i manjak novca.
