Često su mi na umu dva policajca u civilu iz Sremske Mitrovice koji u vreme policijskog časa s aprilskim sumrakom ulaze u poslednji sokak u Krčedinu… Poslednji. Iza su njive i mir beskraja ravničarskog pejzaža. Ugledaju momčića kako pretrčava sokak… Asfaltirani sokak. Sve je danas asfaltirano. Inspektori iskaču iz auta. Hapse opasnog kriminalca!
Šta im je rekao uhapšeni Radojica? Pokazao im je da stanuje tu, da ide četiri kuće niže, na drugu stranu sokaka – kod devojke. Nije organima vlasti otkrio ime devojke, sam će preuzeti „zločin“ na sebe. Inspektori su pitali: zna li on da je strašni policijski čas i slične stvari. Onda je dečko uguran u auto, odveden u Inđiju kod sudije za prekršaje… Saslušanje, presuda: 55.000 dinara.
Za to mlađi građevinski radnik Radojica radi mesec dana, od jutra do sutra… I u vreme korone. Ali nađe snage da ode da vidi sjaj u očima svoje drage. Strašan zločin!
Stalno mislim kako li izgledaju ti ljudi. Koja je to struktura ličnosti koja u sebi nema toliko snage, da poštuje naredbu, ali da razume da naredbe, uredbe i zakoni nisu apsolutni. Iznad svih zakona je život. Postoje situacije kad je to bolno očigledno.
Glokalizacija i nezaposlenost
Korona-doba nam je otvorilo perspektive glokalizacije. Novoskovani sociološki nomen (engl. Glocalisation) „predstavlja pojam integracije i interakcije globalizacije i lokalizacije sa jedinstvenim ishodom u različitim geografskim područjima“. I posle objašnjenja deluje tako apstraktno da je čoveku najlakše da o njemu i ne misli.
Ali, ako išta bude korisno od korona vanrednog stanja, onda bi moglo biti to što smo shvatili da ne možemo mi iz svetskog prikrajka da kažemo „šta me briga šta se tamo u Americi, u kineskoj provinciji Hubej, u Kremlju, Berlinu zbiva“. Što nas bude manje briga to će nas ono jače udarati po glavi. Srpski seljak je oduvek bistrio svetsku politiku. Danas je to neizbežno.
Sedi tamo neki Bil Gejts koji hoće da stanovništvo na planeti svede na „zlatnu milijardu“, a priča na javnoj tribini – koja je u vreme interneta dostupna svakom bilo gde – kako bi se broj žitelja na Zemlji mogao smanjiti, u prvoj fazi, za 10 do 15 odsto i vi kažete: baš me briga.
On planira, i kaže nam, da sa lica Zemlje treba skloniti milijardu ljudi. On na tom i radi. Kao čuveni filantrop sterilizuje milione devojčica po Aziji i Africi. Ovde nema teorija zavere. Nema ni zavere. Ovo je dostupna faktografija. Ko smo mi ako nas se to ne tiče?
Ali, evo korone, za koju nesumnjivi autoritet Luk Montenjar, dobitnik Nobelove nagrade za otkriće HIV-a, kaže da je nastala u laboratoriji i vi vidite da ne možete biti sigurni da vas planira u „zlatnu milijardu“. Mi umišljamo sopstveni značaj, a oni prave poredak po meri svojih biznisa i ideja, sa bezličnim bićima. Može i s robotima.
Neki Etiopljanin kontroverzne biografije koga je Bil Gejts instalirao na mesto predsednika Svetske zdravstvene organizacije, iako nije lekar, šalje neke mutne poruke, vaša vlada reaguje i odjednom je ugrožena proletnja setva. To nikad niko nije dovodio u pitanje. U ratovima su i najluđe vojske za to pokazivale razumevanje. I u bolesti i posle bolesti mora se jesti.
FED predviđa da bi u Americi nezaposlenost mogla dostići 50% do kraja godine (u najgorem recesijskom periodu 1929. nezaposlenost je dos-tigla 25%). Toliko je strašno da ne
možete ni da se uplašite.
Nezaposlenost u svetu bi mogla pogoditi 1,6 milijardi ljudi, što je polovina radne snage na globusu, procena je Međunarodne kancelarije rada.
Sve je zbunjujuće
Na siromašnom jugu stotine miliona ljudi već su bili na granici ili ispod granice siromaštva. Žive od dana do dana, bez ikakve uštede. Godišnje je u ovakvom svetu od gladi umiralo devet miliona ljudi, a korona-situacija preti da se taj broj eksponencijalno uvećava, obaveštavaju iz Svetskog programa za hranu. Dramatično se povećava broj ljudi koji nemaju pristup zdravstvenim uslugama, nikakvom skloništu ili bilo kom drugom obliku mreža socijalne sigurnos-ti, jer je ekonomski kolaps izazvan KOVID-om izbrisao i minimalne sigurnosti koje su siromašne zemlje uspostavile.
Sve je zbunjujuće. A posebno rešenja korona-krize. Čekajte, karantin je naziv koji dolazi od četrdeset dana izolacije lica za koje se sumnja da bi mogla preneti opasnu bolest, ali ovaj put je čitav svet stavljen u karantin! U izolaciju. I pritom je neizvesno koliko će to trajati.
U nemačkom Ministarstvu unutrašnjih poslova, od strane Jedinice KM4 zadužene za „zaštitu kritične infrastrukture“, na osnovu činjenica i mišljenja panela vrhunskih stručnjaka medicinske struke, sačinjen je izveštaj (93 strane) u kome se zaključuje da će kolateralne štete po zdravlje nacije i po njenu ekonomiju, politiku, kulturu biti neuporedivo veće od udara KOVID-19. Ali vlada je odbila da istinu primi k znanju i činjenju. To nije ni usamljeno mišljenje u svetu i za sve takve istupe je karakteristično da su izgurani iz javnosti. Gugl je za ovakve slučajeve stvorio lovca na oslobođeno mišljenje o „kritičnim stvarima“, zove se FactChercker. To će nevinog surfera obavestiti da neke činjenice ne uzima ozbiljno. Što će ga usmeravati da se drži projekata izvanredne Rokfeler fondacije i sličnih iza kojih se uzdižu dugogodišnja tajna zasedanja Bilderberg grupa, Svetski ekonomski forum iz Davosa, povezane mreže instituta, velika farmaceutska industrija, finansijski centri moći…
I da je najbolje da se drži projekata Rokfeler fondacije i sličnih iza kojih se uzdižu dugogodišnja tajna zasedanja Bilderberg grupe, Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa, mreža poolitički korktnih instituta, velike farmaceutske industrije, finansijskih centara moći…
Tek igra oko vakcine. „Stavljanjem vakcina u naša tela, u naše ćelije unosimo strane materije, toksine, poput žive i aluminijuma.“ U pravnom smislu vakcine su „neizbežno nesigurne“. To je uravnoteženo mišljenje. I uglavnom podrazumeva stav kakav je Robert F. Kenedi Jr. (nećak Džona Ficdžeralda Kenedija), osnivač nevladine organizacije „Dečije zdravstvene zaštite“ sažeo: „Ja nisam protiv vakcine. Ja sam protiv opasnih vakcina sa nula odgovornosti sa toksičnim sastojcima. Da je neko pronašao temeljno testiranu vakcinu koja je potpuno sigurna i efikasna, koja se daje kako je obećano, a koja čini ljude zdravijima, a ne bolesnima, ja bih bio za to. Zaista, bi se samo idiot protivio.
Ali ni pod kojim uslovima ne bih podržao obaveznu vakcinaciju. Vlada nema pravo da primorava građane da uzimaju neželjene lekove ili da se podvrgavaju nehotičnim medicinskim intervencijama.“
Vakcine kao imperativ
Međutim, ovde se upravo o tome radi. Američki Kongres je još 1986. godine usvojio nacionalni zakon o deci i o vakcinama za decu prema kojem farmaceutske kompanije ne mogu biti tužene za bilo kakvu štetu koju uzrokuju vakcine, uključujući i smrt. Posledica je to farmaceutskog lobiranja, naravno. Od 2002, kada su prihodi od vakcina za američke farmaceutske kompanije bili oko 8 milijardi američkih dolara, prihodi i profit su naglo skočili na više od 60 milijardi godišnje do 2020. Svaka nova vakcina vredi oko milijardu dolara.
A prihod je sigurniji i veći ako je vakcina obavezna. Zapadne vlade mogu stvoriti toliko „zakonskih“ prepreka da će većina ljudi na kraju prihvatiti i neproverenu vakcinu. Možda nećete moći da obnovite vozačku dozvolu, da idete na koncerte, u bioskope, na sportske događaje, da letite, putujete – i tako dalje. Kad je jednom kao vrednost uspostavljena „socijalna distanca“, upoznaćemo sve njene tamne strane.
Jer, bez potvrde da ste vakcinisani nećete moći da obnovite vozačku dozvolu, da idete na koncerte, u bioskop, na sportske događaja, da putujete van zemlje, letite itd. Kad se jednom „socijalna distanca“ uspostavi kao vrednost, upoznaćemo sve njene tamne strane. Najavljuje se novi talas korone. Ako ga i ne bude, korona je mnogo toga promenila u našem dojučerašnjem svetu.
Šta da radi čovek u svom malom zaklonu od četiri zida a u našem mestu, na kraju globalnog sveta u kome ga ne obilaze globalni interesi.
Živi lokalno, osluškuj eho onog što se zove Jedinstveni svetski poredak i ne veruj sve. Mi ne možemo biti izvan sveta, ali ne moramo sebe pretvoriti u bezlično gorivo kojim će se pokretati globalistički projekti. Rešenje neće biti kao što nam sugerišu oni koji su najglasniji. Zato se uvek valja setiti kako će ovo jednom biti i polusmešna prošlost. Shvatajte svoje uloge kao ljudi.
Piše Slobodan Reljić
