Spremni smo da učimo i da delimo svoja znanja, rekla je za Portal Naša mesta Ana Radojević, energetska menadžerka grada Kragujevca
Grad Kragujevac se nametnuo kao pouzdan partner mnogobrojnim stranim i domaćim organizacijama i institucijama sa kojima uspešno razvija različite programe i realizuje brojne projekte iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine.
Stručnjaci tima koji se bavi implementacijom evropskih standarda iz tih oblasti u domaću praksu i promocijom novih energetskih trendova su postali rado viđeni gosti na seminarima i kongresima sa tom tematikom.
Uvek u toku sa novim trendovima
Kongresi, seminari i drugi stručni skupovi su veoma značajni za razmenu iskustava i znanja, posebno u kontekstu profesionalnog i naučnog razvoja, jer omogućavaju stručnjacima iz različitih sektora da razmene najnovija saznanja, tehnologije i pristupe u svojim oblastima.
Ta vrsta edukacije jedna je od tema o kojima razgovaramo sa Anom Radojević, energetskom menadžerkom grada Kragujevca.
PNM: Koliko i kako takvi skupovi doprinose sticanju novih znanja i razmeni iskustava iz sopstvene prakse i da li Kragujevac, čiji su stručnjaci proteklih godina prošli put od učenika do učitelja i dalje ima potrebu za njima, tim pre što se takvi skupovi u delu javnosti doživljajvaju kao nepotrebno trošenje vremena i novca?
Radojević: Mi to ne doživljavamo tako. Naprotiv, Kragujevac je učesnik mnogih domaćih i inostranih skupova na temu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Zahvaljujći njim auspostavili smo odlične odnose i saradnju sa kolegama u svim zemljama Zapadnog Balkana.
Bili smo u studijskim posetama gradovima koji imaju vodeću ulogu u korišćenju solarne energije. U Hrvatskoj smo bili na ostrvu Krk, u Zagrebu, Križevcima i Poreču. U Kragujevcu su bili predstavnici grada Cresa. U Bosni i Hercegovini smo bili u Mostaru, Sokolcu i pre nekoliko dana u Gračanici.
Razmena stručnih iskustava je za nas veoma važna jer nismo svi na istom nivou u svim sektorima. Hrvatska je ispred nas u korišćenju solarne energije. U Gračanici smo imali priliku da se upoznamo sa Akcionim planom za smanjenje energetskog siromaštva. Takav dokument nema nijedan grad ili opština u Srbiji. Mi planiramo da ove godine prvi put raspišemo konkurs za subvencionisanu energetsku sanciju samo za socijalno ugrožene porodice i veoma nam se dopada rešenje kojim su uspostavljeni kriterijumi za status energetski siromašnih porodica.
Energetsko siromaštvo – novi pojam za zakonodavce
PNM: Energetsko siromaštvo je relativno nov pojam koji tek ulazi u evropsko zakonodavstvo i tek će biti implementiran u naš Zakon o … pa vas molim da za čitaoce Portala „Naša mesta”, pojasnite njegovo značenje.
Radojević: U suštini, еnergetsko siromaštvo je slučaj domaćinstva ili pojedinаcа koji nemaju pristup dovoljnoj količini energije ili nisu u mogućnosti da priušte osnovne energetske potrebe, kao što su grejanje, hlađenje, kuvanje, rasveta i električni uređaji. Ovaj pojam se najčešće koristi u kontekstu domaćinstava koja izdvajaju veliki deo svojih prihoda na energente ili nemaju pristup energetski efikasnim uslugama, što negativno utiče na njihov kvalitet života.
PNM: Koji su ključni faktori energetskog siromaštva?
Radojević: U prvom redu niski prihodi. Domaćinstva sa niskim prihodima nemaju mogućnost da finansiraju odgovarajuće energetske usluge, kao što su grejanje zimi ili hlađenje leti, što može ugroziti njihovo zdravlje i komfor. Zatim,visoki troškovi energije jer cene električne energije, gasa ili drugih energenata mogu biti previsoke za pojedince sa ograničenim primanjima, zbog čega ne mogu zadovoljiti osnovne energetske potrebe.
Jedan od faktora je svakako i loša energetska efikasnost domaćinstva: zgrade koje nemaju adekvatnu izolaciju, zastarele prozore ili neefikasne sisteme grejanja i hlađenja troše više energije, što povećava troškove i doprinosi energetskom siromaštvu.
Kragujevac – regionalni lider u energetskoj efikasnosti
PNM: S druge strane Kragujevac se u zemljama Zapadnog Balkana doživljava kao lider promocije unapređenja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i primer uspešne realizacije čitavog niza projekata iz ta dva sektora, koji su do nedavno bili apstraktni kao danas pojam energetskog siromaštva. Vi i Vaši saradnici ste do pre nekoliko godina od evropskih stručnjaka učili o tim inovativnim temama, a sada Vi učite druge o svemu tome. Šta je to što druge gradove i opštine u Srbiji ali i godte iz inoistranstva najviše interesuje iz tih oblasti?
Radojević: Mi smo i dalje spremni da učimo što pokazuje i primer iz Gračanice, sli smo takođe spremni da svoja znanja i iskustva podelimo sa drugima. Godinama se trudimo da u saradnji sa ministarstvom energetike, što bolje i efikasnije sprovodimo mere energetske sanacije na javnim i privatnim objektima, ali i da promovišemo obnovljive izvore energije na našem prostoru što radimo sa partnerima iz inistranstva.
Te rezultate prepoznaju gradovi i opštine u Srbiji i uglavnom nas zovu da im pokažemo kako to radimo u praksi, kako da apliciraju za donatorska sredstva. Žele da od nas saznaju kako smo uspeli da u relativno kratkom vremenskom periodu značajno podignemo interesovanje građana za ove važne teme i poslove kojima se bavimo i kako obezbeđujemo medijsku podršku za realizaciju naših projekata…
PNM: Šta im odgovarate kada je u pitanju doprinos medija većoj vidljivosti vaših projekata i afirmaciji vaših dostignuća?
Radojević: Prvo bih želela da se zahvalim Portalu “Naša mesta”, koji veoma profesionalno i studiozno prati naš rad, kao i ostalim medjima koji objavljuju vesti i članke o nama. Mediji su veoma važan saradnik na polju obaveštavanja građana o projektima koje realizujemo i mogućnostima koje im oni otvaraju. Zbog toga im preporučujemo da medije tretiraju kao dobromamerne saborce za ostvarenje ciljeva koji su od interesa javnosti. Sve ovo o čemu govorimo i što radimo moje kolege i ja ne bi bilo tako uspešno da nismo imali podršku medija ali i podršku donosiocaa odluka koji su shvatili značaj eergetske efikasnosti za lokalnu zajednicu.
