U Srbiji se svakog dana baci oko dva miliona kilograma hrane. Ipak volonteri Banke hrane Vojvodina nastoje da višak preusmere onima kojima je najpotrebnija – uz jasan fokus na bezbednost i propise.
Na 14 lokacija širom Vojvodine, volonteri Banke hrane svakodnevno pakuju i dele prehrambene pakete građanima u potrebi. Paketi sadrže voće, povrće i pekarske proizvode, a donacije dolaze prvenstveno iz trgovinskih lanaca sa kojima organizacija ima stabilnu saradnju.
Hrana mora biti u roku trajanja i propisno deklarisana – što je osnovni uslov da bi mogla biti distribuirana korisnicima. Zbog toga pojedinačne donacije građana trenutno nisu moguće, jer ne postoji garancija da su ispunjeni svi standardi bezbednosti.
Regulativa koja štiti i donatore i korisnike
Zakon o bezbednosti hrane nalaže da svaki subjekt koji posluje hranom mora osigurati bezbednost proizvoda i sledljivost u lancu distribucije. Pravilnik o doniranju hrane navodi da se doniranje dozvoljava samo ako je hrana prikladna za ishranu i ispunjava sve bezbednosne uslove. Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći dodatno reguliše da se roba – uključujući i hranu – može donirati uz određene poreske povlastice, ali i sa obavezom da se takve donacije dokumentuju i prate.
Nove inicijative: rashladne vitrine u gradovima
U planu je postavljanje mreže rashladnih vitrini u većim gradovima, koje bi omogućile građanima da višak hrane bezbedno ostave na javno dostupnim punktovima. Prva takva vitrina već funkcioniše u Novom Sadu.
„Radimo na tome da omogućimo ljudima da višak hrane ne bace, već da ga ostave drugima. Ali da to bude bezbedno, higijenski i po pravilima“, rekao je direktor Banke hrane Vojvodina Srđan Budimčić.
Ipak, ove vitrine bi funkcionisale više kao neformalna razmena među građanima, a ne kao pravno regulisan oblik donacije. Ukoliko bi se želelo da ova praksa bude deo šire strategije, bilo bi potrebno izmeniti regulativu i definisati nove oblike malih, lokalnih ili pojedinačnih donacija hrane – uz eventualni nadzor ili sistem lokalne kontrole bezbednosti.
