Cene energenata nastavljaju da rastu i ulaganja koja donose uštedu u potrošnji energije su ulaganja u budućnost. Građani Kragujevca znaju da su energetska efikasnost i energetska sanacija neophodni za održivi razvoj, uštedu novca i zaštitu životne sredine.
Iako se u Srbiji sve češće govori o energetskoj efikasnosti, i iako je taj pojam sve prisutniji u javnosti, značajan deo domaće populacije još uvek ne zna šta se tačno podrazumeva pod tim izrazom i doživljava ga kao još jedan od ničim izazvanih evropskih standarda koji nam se nameću poput navodne zabrane pečenja rakije ili ukidanja ćirilice.
U nedavnoj anketi koju je sproveo jedan lokalni portal u pet opština na juga Srbije više od četvrtine građana nije znalo odgovor na trik pitanje „šta je za vas važnije – jačanje energetske efikasnosti ili ušteda novca i zaštita životne sredine”.
Slična situacija je verovatno i u većem delu Srbije u kome je stanovništvo prilično neobavešteno o značaju racionalnog trošenja energije i neinformisano o projektima koje na tom planu sprovode lokalne samouprave, Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i o podršci i subvencijama koje mogu da ostvare prilikom energetske sanacije svojih objekata.
U velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Subotice, Kragujevca, Niša, Pirota, Čačka i Užica, situacija je znatno bolja jer se tim temama posvećuje mnogo više pažnje, a stiče se utisak da i građani potpuno drugačije razmišljaju o energiji iz obnovljivih izvora, o energetskom prilagođavanju svojih domova evropskim standardima.
Ispravljanje grešaka prošlosti
Oni koji se sećaju vremena kada je Kragujevac bio „dolina gladi” sećaju se i da je u prigradskim naseljima bilo na stotine nedovršenih, nelegalizovanih i energetski nefunkcionalnih kuća, ozidanih od blokova bez fasade, često i nepokrivenih, koje su bile „topli dom“ mnogih, tranzicijom osiromašenih porodica.
Takvih objekata je danas sve manje jer su ljudi u Kragujevcu, pre svega, dobro obavešteni o svim aspektima podizanja energetske efikasnosti i pogodnostima koje im država nudi za osavremenjivanje svojih kuća i stanova.
Država i grad iz godine u godinu izdvajaju sve više novca za subvencionisanje energetske sanacije, ali je i broj domaćinstava koja apliciraju za subvencije sve veći.
Pitanje finansiranja
Iako se u prvom trenutku može učiniti da za zamenu stolarije ili instalaciju solarne elektrane na svom krovu još ima vremena i da sada nema dovoljno novca za taj „luksuz”, s obzirom na sadašnje cene energenata koje će, po proceni stručnjaka, nastaviti da rastu, svako ulaganje koje donosi uštede u potrošnji energije je vrlo isplativo ulaganje u budućnost.
Zbog toga treba razmisliti i o eventualnom podizanju kredita da bi se ovaj važan posao obavio u narednih šest meseci, koliko u proseku traje procedura.
Da citiramo svestranog američkog umetnika i društvenog aktivistu Davida Soula koji je rekao „Vaš dom je vaš dvorac, ali to je takođe vaš identitet”.
Ali u „vašem dvorcu i vašem identitetu” mora se voditi računa o energetskoj efikasnosti i blagovremeno preduzeti sve mere koje treba da budu deo završnih radova svakog doma. Za one koji su to iz različitih razloga to propustili, sada je prava prilika da to nadoknade uz svesrdnu pomoć grada i države, koji pokrivaju i do 50 odsto troškova.
Primer Kragujevca čiji su građani prepoznali tu šansu i uveliko je koriste, mogao bi da bude podsticajan i za druge delove Srbije, jer energetska efikasnost i energetska sanacija predstavljaju ključne reči u smanjenju potrošnje energije i emisija štetnih gasova.
Primeri iz Evrope
U Evropi su mnoge zemlje usvojile inovativne pristupe kako bi poboljšale energetsku efikasnost i sprovele energetsku sanaciju.
U Danskoj, koja je poznata po svojoj posvećenosti održivoj energiji, programi za energetsku efikasnost uključuju obavezne energetske oznake za zgrade koje omogućavaju kupcima i zakupcima da procene energetsku efikasnost nekretnina, programe subvencija za obnovu starih zgrada, uključujući zamenu prozora, izolaciju i efikasne sisteme grejanja.
Nemačka je razvila KfW program koji nudi povoljne kredite i subvencije za energetske sanacije. Taj program koji se primenjuje i u Srbiji fokusira se na izolaciju zgrada, zamenu prozora i vrata i gradnju energetski efikasnih sistema grejanja i hlađenja.
Francuska vlada nudi širok spektar subvencija i poreskih olakšica za građane i preduzeća koji se odluče za energetsku sanaciju, uključujući poreske olakšice, beskamatne zajmove za finansiranje radova kojima se poboljšava energetska efikasnost, a ambiciozne ciljeve na tom planu postavile su Švedska, Engleska i Holandija koje se pored energetske efikasnosti fokusiraju na obnovljive izvore energije.
Trendovi energetske efikasnosti prate se i u Srbiji, a gradovi poput Kragujevca, radeći u interesu svojih građana, postaju pioniri energetske revolucije i primeri pozitivne prakse za ostale lokalne zajednice u Srbiji.
Nameće se zaključak da energetska efikasnost i energetska sanacija nisu samo evropski standardi koji nam se nameću, već ključni faktori za održivi razvoj, uštedu novca i zaštitu životne sredine.
