Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i Plan rasta za Zapadni Balkan predstavljeni su u Privrednoj komori Srbije.
Godišnji izveštaj nudi poštenu, ali rigoroznu ocenu napretka Srbije, sa jasnim i detaljnim preporukama za naredne korake, prenosi zvanični sajt Evropske Unije u Srbiji.
Izveštaj ocenjuje ukupno stanje pripremljenosti u svakoj oblasti i napredak postignut tokom izveštajnog perioda od godinu dana, ocenio je ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre.
– Plan rasta za ZB je dokument koji je izradila Evropska komisija kao predlog zemljama članicama i Evropskom parlamentu kako da se region Zapadnog Balkana integriše u jedinstveno tržište EU i pre nego što zemlje kandidati postanu članice. Ovo je važno ne samo za građane već i za poslovni sektor kako bi mogli da osete koristi koje pruža jedinstveno tržište i pre nego što same zemlje budu postale članice EU. Preduslov za integrisanje u jedinstveno tržište Evropske unije jeste da se zemlje regiona same ekonomski integrišu sledeći sve standarde koji postoje u EU – rekao je Žiofre.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da je Izveštaj Evropske komisije (EK) o Srbiji za 2023. dokument koji prave stotine ljudi kroz praćenje svega što se radi u zemlji.
– Od 2021. godine ambasade država članica šalju svoje izveštaje kao prilog za godišnje izveštaje, ali prikupljaju se i informacije od organizacija civilnog društva, kako nacionalnih tako i međunarodnih, nakon čega dobijamo jedinstven izveštaj – rekla je Tanja Miščević.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je ukazao na širi geopolitički kontekst i zašto su, kako je rekao, Izveštaj EK i novi Plan rasta za Zapadni Balkan presudno važni.
– Važno je da je u Planu rasta za Zapadni Balkan predviđena metodologija koja će omogućiti državama regiona da drugačije raspolažu novcem koji dolazi iz Brisela. Tako će moći da planiraju reforme i prilagođavanje svojih ekonomija, zelenu tranziciju i veće fondove, na način na koji to rade i evropske ekonomije – rekao je Čadež.
