Kragujevac zbog uspešnih projekata integracije OIE u energetski sistem jedan od favorita za nove projekte. Energetski izazovi podstiču ujedinjenje zarad inovacija.
Srbija poseduje značajne potencijale za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, što je ključni aspekt u postizanju energetske tranzicije, smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i borbi protiv klimatskih promena”, navodi se u Nacrtu studije grupe studenata više elektrotehničkih fakulteta sa prostora bivše Jugoslavije.
Studenti su učetvovali na zajedničkom onlajn projektu stvaranja održivih zajednica, koje će više od 60 odsto svojih potreba za električnom energijom zadovoljavati iz obnovljivih izvora.
PROJEKTNI ZADATAK – RANGIRANJE GRADOVA PO POTENCIJALU OIE
Urađena je temeljna analiza izvora obnovljive energije na teritorijama Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.
Zadatak je da se na osnovu preciznih parametara rangiraju po tri grada koji imaju najveće potencijale za korišćenje solarne i vetroenergije, bez hidroenergije i energije biomase, koje bi zbog učestalih dugotrajnih suša na prostoru zapadnog Balkana, mogle postati vrlo upitna kategorija.
Kao preliminarni primer bogatstva obnovljivim izvorima energije ističe se grad Đevđelija u Severnoj Makedoniji, koja intenzivno koristi solarnu energiju kao i energiju iz vetroparkova na planini Belasici.
„Iako Srbija i dalje u značajnoj meri zavisi od uglja za proizvodnju struje, mogućnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije su prisutne i prepoznate kao važan segment za budućnost njene energetske politike”, dodaje se u Nacrtu.
„Evropska” preporuka
Na pitanje PNM da li se znaju gradovi koji imaju najviše šanse da se kvalifikuju za drugu fazu projekta, naš sagovornik odgovara da projekat traje tri godine, da se njegovi istrživački timovi nalaze tek na polovini posla, te da zbog toga ne mogu da odgovore na naše pitanje, tim pre što još uvek nije počelo analiziranje konkretnih lokacija.
„Kragujevac je, zbog uspešne realizacije više veoma zahtevnih projekata pod okriljem međunarodnih organizacija i agencija Evropske unije, svakako jedan od favorita, ali će na uključivanje u narednu fazu projekta presudno uticati parametri koji se odnose na mogućnost korišćenja sunčeve i energije vetra”.
Kada je Srbija u pitanju, u Nacrtu studije se podseća da su njeni glavni izvori energije hidroelektrane Đerdap I i Đerdap II na Dunavu, kao i hidroelektrane na Drini i Zapadnoj Moravi.
Srbija ima značajan vetropotencijal, posebno u delovima Vojvodine, istočne Srbije i planinskih predela. Ukupni potencijal procenjuje se na nekoliko hiljada megavata, ali postoji potreba za daljim ulaganjem u infrastrukturu i regulatorni okvir kako bi se ovaj potencijal maksimalno iskoristio.
I solarni kapaciteti u Srbiji su u ekspanziji i postoji značajan interes za razvoj ovog sektora. Geografski položaj Srbije omogućava visoke nivoe sunčevog zračenja, posebno u južnim i istočnim delovima zemlje.
Energetska efikasnost trajni izazov
Iako postoji strateška posvećenost povećanju učešća obnovljivih izvora energije (OIE) u energetskom miksu Srbije, još uvek su potrebne dodatne reforme regulatornog okvira, kako bi se dodatno podstakla ulaganja i olakšala procedura za projekte OIE.
Srbija je postavila cilj da poveća udeo OIE u energetskom miksu na 40 odsto do 2040. godine, pa se očekuje dalji značajan rast kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra i sunca, uz dalji razvoj hidroenergije i biomase.
Takođe, evidentan je napredak na planu povećanja energetske efikasnosti, u čemu Kragujevac izrazito prednjači u odnosu na druge gradove zapadnog Balkana.
Kragujevačko iskustvo u tom energetskom segmentu potvrđuje da ulaganje u inovativne tehnologije u oblasti energetike predstavlja investiciju u budućnost i otvara nove perspektive i mogućnosti za unapređenje energetskog bilansa, kako grada, tako i države u celini.
