U intervjuu za „Naše mesto“ dr Suzana Paunović, v. d. direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, kaže da je vlast u Srbiji posvećena poboljšanju uslova života građana, kao i da je svaka lokalna samouprava specifična, te se i delatnost Kancelarije po pitanju unapređenja poštovanja ljudskih prava na lokalu razlikuje.
Građani svoja prava ostvaruju u jedinicama lokalne samouprave u kojima žive i puno napora je uloženo da se već postojeći kapaciteti na lokalu povežu i počnu zajedno da rade. Svaka lokalna samouprava ima svoje specifičnosti, što iziskuje i drugačije aktivnosti
-
Gde se kod nas najviše krše ljudska prava, a gde imamo eventualno manje problema nego neke druge evropske zemlje?
Mislim da se ova Vlada na jedan temeljan, sistematičan i posvećen način bavi ljudskim pravima. Naša zemlja, svakako, ide uzlaznom putanjom na ovom planu i to je ono što je dobro. Svesni smo činjenice da nas na ovom putu čeka još puno posla i da postoji potreba da se i dalje radi na unapređenju položaja žena, osoba sa invaliditetom, starijih osoba, dece i pripadnika romske nacionalne manjine i te teme su za nas važne.
Praksa je pokazala da poredaktivnosti ministarstava i jedinica lokalnih samouprava, projekti i inicijative nevladinih organizacija koji se realizuju širom Srbije značajno doprinose boljoj primeni zakona i borbi protiv diskriminacije. Pored domaćeg normativnog okvira redovno se prati i primena preporuka koje, kao država potpisnica međunarodnih konvencija u oblasti ljudskih prava, dobijamo u procesu monitoringa primene ovih dokumenata. Za razliku od nekih zemalja koje još nisu uspostavile nezavisne institucije koje štite ljudska prava, mi ih u Srbiji imamo.
-
Kada govorimo o ljudskim pravima, najčešće se prvo pomisli na prava manjina – etničkih, seksualnih i drugih. Međutim, šta je sa borbom za osnovna ljudska prava – na život, rad, slobodu kretanja, slobodu govora, koja se u poslednje vreme sve više guraju na dno lestvice prioriteta?
Ne postoji gradacija ljudskih prava, ona su u našoj zemlji ustavom i zakonom zagarantovana i imaju jednak tretman. Ostvarivanje ekonomskih prava i bolji život svih građana su ključni prioritet Vlade Srbije. Bolje ostvarivanje ovih prava temelji se na ekonomskom položaju građana, obezbeđivanjem sigurnog posla i prihoda za svakog pojedinca i porodicu. Jasno je zbog čega su brojne aktivnosti predsednika Srbije i celokupne vlade i usmerene na smanjenje stope nezaposlenosti u našoj državi. Benefiti pristojnog posla nisu samo na individualnom nivou, već su vitalni za ekonomiju i čitavo društvo. Podsetiću da je Evropska komisija u aprilu ove godine ocenila da je Srbija najveći uspeh ostvarila upravo u sferi ekonomije.
-
Zbog specifičnosti materije, često se dešava da se kroz borbu za ljudska prava vrše i zloupotrebe. Kako to sprečiti?
Moguće zloupotrebe su prisutne i u ovoj oblasti, kao i u svim drugim. To dodatno usložnjava ovu, ionako osetljivu i kompleksnu, problematiku. Važno je građane konstantno upoznavati sa pravima koja im stoje na raspolaganju, ali i upozoravati da će se svaki vid zloupotrebe pratiti i sankcionisatiu skladu sa zakonom. Kod građana se mora izgraditi svest da svaki vid zloupotrebe ugrožava kako tu jedinku ili grupaciju, tako i sve druge potencijalne korisnike pojedinog vida pomoći ili utvrđenog prava. Ovi slučajevi se moraju pratiti i zbog toga što oni ukazuju i gde je slabost uspostavljenog sistema, odnosno kako se može poboljšati funkcionisanje i ujedno učiniti sigurnost građana većom u svakom pogledu.
-
Kakva je saradnja Kancelarije sa lokalnim samoupravama i da li ima razlike po pitanju prava koja se krše na lokalu, odnosno u manjim sredinama, i u većim gradovima? Postoji li nekakav „zajednički imenilac”?
Saradnja sa lokalnim samoupravama je od ključnog značaja u postizanju napretka u oblasti ljudskih prava. Građani svoja prava ostvaruju u jedinicama lokalne samouprave u kojima žive i puno napora je uloženo da se već postojeći kapaciteti na lokalu povežu i počnu zajedno da rade. Svaka lokalna samouprava ima svoje specifičnosti, što iziskuje i drugačije aktivnosti. Posebno se vodi računa o manje razvijenim opštinama i gradovima u koje se usmeravaju dodatna sredstva kako iz republičkog budžeta, tako i od strane mnogih donatora. Jedan od primera jesu sredstva koja su uplaćena iz fondova Evropske unije za unapređenje položaja i statusa Roma i Romkinja u Srbiji, polju i gde su građani osetili boljitak.
Kancelarija za ljudska i manjinska prava je u prethodnom periodu dosta uradila kada je u pitanju promocija ljudskih i manjinskih prava, u saradnji sa civilnim društvom, kako bi svaki čovek, bilo da živi u Beogradu, Irigu, Crnoj Travi ili nekom drugom mestu u Srbiji bio upoznat sa svojim pravima i načinima da ih ostvari. Zajednički imenilac je svakako posvećenost lokalnih samouprava pitanjima unapređenja pristupa pravima građana, imajući u vidu da ova pitanja u ranijem periodu nisu na adekvatan način bila prepoznata.
-
Dokle se stiglo sa usklađivanjem pravilnika ljudskih prava sa EU?
U procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, u julu 2016. godine, otvoreno je Pregovaračko poglavlje 23 o osnovnim pravima i pravosuđu. Rad na Akcionom planu za ovo poglavlje, praktično, ujedinio je napore Vlade Srbije, lokalnih samouprava i nevladinog sektora. Ovaj akcioni plan prati čitav niz aktivnosti koje država mora da sprovede u određenom vremenskom roku, kako bismo mogli da kažemo da smo sistem uspostavili, odnosno ispunili standarde EU na polju vladavine prava i borbe protiv korupcije.
Opširnije pročitajte u štampanom izdanju
Piše: Danijela Ćirović
