Novi sistem e-Bolovanje od 1. januara 2026. uvodi potpunu elektronsku razmenu podataka o bolovanju između lekara, RFZO i poslodavaca, ukida nošenje papirnih doznaka i skraćuje put do obračuna i isplate naknade zarade.
Vlada Srbije usvojila je predlog zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac”. Ovim zakonom uvodi se obavezna elektronska razmena podataka o bolovanju između zdravstvenih ustanova, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i poslodavaca.
Predviđeno je da zakon počne da se primenjuje od 1. januara 2026. godine, dok se elektronski obračun naknade zarade prema Fondu uvodi od 1. aprila 2026. godine. Preduzetnici koji zapošljavaju radnike imaju rok do 1. januara 2027. da se uključe u sistem.
Cilj je da se višegodišnja praksa papirnih doznaka zameni jedinstvenim elektronskim tokom podataka, uz manje administrativnih koraka za zaposlene i poslodavce.
Manje papirologije za zaposlene, brži obračun za poslodavce
Uvođenjem e-Bolovanja ukida se obaveza zaposlenih da poslodavcu nose papirna uverenja i doznake o bolovanju – svi podaci i dokumenta razmenjivaće se automatski, u elektronskom obliku.
Poslodavci će putem naloga na portalu e-Uprave dobijati informacije o otvorenim bolovanjima, potvrde i izveštaje o privremenoj sprečenosti za rad, obračune naknade zarade i odluke lekarskih komisija. Na taj način biće smanjeni administrativni troškovi, a obrada i isplata naknada trebalo bi da budu znatno brži.
Zakon predviđa da od 1. aprila 2026. svi poslodavci prelaze na isključivo elektronsku komunikaciju sa RFZO u vezi sa bolovanjem, dok će za poslodavce biti organizovane obuke, s obzirom na to da se njima najviše menja način rada.
Bezbednost podataka i prava iz osiguranja
Podaci o bolovanju i zdravstvenom stanju građana čuvaće se u Državnom data centru, u koji se premeštaju baze domova zdravlja i drugih ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite. Naglašeno je da novi sistem ne menja način ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, već isključivo način razmene informacija.
Važna je i zaštita privatnosti: u razmeni podataka poslodavac ne vidi dijagnozu zaposlenog, osim ako zaposleni izričito ne pristane da ta informacija bude dostupna.
Dalji koraci digitalizacije zdravstva
Paralelno sa uvođenjem e-Bolovanja, nadležne institucije najavljuju dodatne korake u digitalizaciji zdravstva tokom naredne godine. Među njima su:
- uvođenje elektronskog recepta i za privatne zdravstvene ustanove,
- elektronski zdravstveni karton koji bi trebalo da omogući lekarima uvid u ključne podatke o pacijentu,
- unapređenje elektronskog uputa i propisivanja bolničkih lekova u elektronskoj formi,
dalja primena veštačke inteligencije u zdravstvu, koja je već uvedena u pojedine registre.
Sistem e-Bolovanja već je u funkciji u domovima zdravlja na teritoriji Beograda, gde je do sada otvoreno više od 40.000 elektronskih bolovanja, a plan je da se do kraja godine uključi još oko stotinu zdravstvenih ustanova, kako bi ceo sistem bio spreman za potpunu primenu od početka 2026. godine.
