Digitalizacijom katastra nepokretnosti u Srbiji građani su uštedeli milione sati i značajna finansijska sredstva, što potvrđuje efikasnost sprovedenih reformi.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, zahvaljujući digitalizaciji građani su u prethodnih sedam godina uštedeli 25 miliona sati, koliko bi u starom sistemu proveli čekajući u redovima, kao i 120,5 miliona evra koje bi platili kroz takse. Ovaj rezultat potvrđuje značaj ulaganja u modernizaciju sistema.
Zakonom o digitalnim dokumentima iz 2021. godine propisano je da građani više ne moraju lično da pribavljaju overene listove nepokretnosti, jer su svi državni organi umreženi sa bazom katastra i sami razmenjuju potrebne podatke. Ipak, podaci pokazuju da institucije često i dalje traže fizičke izvode, čime se krši zakon i vraća procedura na staro.
Elektronski pristup bez nepotrebnih procedura
Građanima se savetuje da u slučaju da im institucija zatraži overen list nepokretnosti, zahtev traže u pisanom obliku i predaju ga upravnoj inspekciji. Time se efikasno prijavljuje kršenje zakona. Za one koji ipak žele papirni izvod sa pečatom, on je dostupan preko notara, ovlašćenih geodetskih organizacija i posrednika u prometu nekretnina, ali se u tom slučaju usluga naplaćuje.
Najnoviji izveštaj RGZ-a pokazuje da je tržište nepokretnosti u prvom kvartalu 2025. godine vredelo 1,7 milijardi evra, što je rast od preko devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Stanovi su i dalje najtraženija kategorija, dok je najskuplji kvadrat prodat na Savskom vencu za 9.800 evra. Istovremeno, najjeftiniji kvadrat prodat je u Prokuplju i Zaječaru po ceni od 500 do 600 evra.
Iz RGZ-a poručuju da sistem e-katastra radi neometano i stabilno, dok su tehničke poteškoće koje su nedavno prijavljene bile vezane za pravosudni informacioni sistem van njihove nadležnosti. Očekuje se da i taj deo infrastrukture bude normalizovan.
