Zamislite svet u kome pametne fabrike optimizuju proizvodnju, automobili bez vozača kreću se putevima, telemedicina stiže do najudaljenijih područja, a metode održive poljoprivrede poboljšavaju proizvodnju hrane.
Sve ovo donosi Četvrta industrijska revolucija, tehnološki talas koji transformiše mnoge delatnosti. Eksplozija dostignuća u oblastima poput veštačke inteligencije, automatizacije i analitike podataka omogućio je revoluciju u industrijskoj proizvodnji, zdravstvu, transportu i poljoprivredi.
Evropska Unija ima za cilj da otključa ogroman potencijal ovih tehnologija, uz odgovornu i etičku primenu, utirući put za budućnost punu inovacija i efikasnosti.
Prioriteti za narednu deceniju,prema Drugoj digitalnoj agendi Evrope (2020-2030), jesu razvoj kvantnog računarstva, blokčejn tehnologija, pouzdana i humana veštačka inteligencija, digitalni suverenitet, sajber bezbednost, gigabitna povezanost, 5G i 6G, evropski prostor podataka i infrastruktura, kao i postavljanje globalnih tehnoloških standarda.
Četvrta industrijska revolucija je razvojna šansa za svaku zemlju
Srbija u Četvrtoj industrijskoj revoluciji i novim tehnologijama vidi ogromnu razvojnu šansu. Zbog toga, digitalizacija i obrazovanje su 2017. godine postali su dva ključna prioriteta Vlade. Zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom (WEF) otvoren je Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, prvi u regionu a treći u Evropi (posle Osla i Moskve).
– Centar u Srbiji je usmeren na dva prioriteta: biotehnologiju i primenu veštačke inteligencije u zdravstvu. Pokrenut je sa idejom da pomogne da se naučna znanja brže iskoriste u privredi i da se Srbija pozicionira u svetu kao izvoznik inteligentnih usluga i inovacija – navodi zamenik direktora Kancelarije za IT I eUpravu Zoran Mišić.
Centar će kroz Kancelariju za IT I eUpravu predložiti po prvi put Zakon kojim se definiše uspostavljanje i vođenje registra koji sadrži genetičke, biomedicinske i druge podatke. Oni su od značaja za istraživanja i razvoj u oblasti biotehnologije, bioinformatike, bioekonomije, genetike i medicine. Uspostavljanje ovog registra doprineće značajnim rezultatima u kliničkim istraživanjima i primeni personalizovane medicine i omogućiti da Srbija postaje regionalni lider u razvoju biotehnologije
Inovaciona infrastruktura uslov za dalji razvoj
U Srbiji su osnovana četiri naučno-tehnološka parka – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. Samo u ove objekte investirano je više od 53 miliona evra. U okviru ove mreže NTPova posluje ukupno 128 kompanija, od toga 72 startap i 56 tehnološko-razvojnih, sa ukupno 1.785 zaposlenih.
Osnovni zadatak naučno-tehmnoloških parkova je podrška startapovima i rastućim kompanijama, privlačenja domaćih i stranih partnera i investitora, povezivanja sa naučnim i visokoškolskim organizacijama i mentorima, i komercijalizacija inovacija.
Na taj način kreiraju ambijent za zapošljavanje mladih ljudi sa obrazovanjem i idejama i primenu naprednih i inovativnih tehnologija sa potencijalom za rast, zapošljavanje i izvoz.
IKT sektor u Srbiji generator novih radnih mesta i izvoza proizvoda i usluga
IKT sektor je postao generator polovine novih radnih mesta u 2021. godini – svako drugo radno mesto otvoreno u proteklih godinu dana je u IKT sektoru.
I transformacija privrede kroz niz reformi u obrazovanju doprinela je da Srbija postane jedan od glavnih izvoznika IKT usluga u ovom delu Evrope, smatra Zoran Mišić, zamenik direktora Kancelarije za IT I eUpravu.
Prema podacima Eurostata, Srbija je imala jedno od najvećih povećanja broja zaposlenih u IKT sektoru u Evropi, sa rastom od preko 50 odsto (51,2 odsto) u odnosu na 2016. godinu. Ukupan broj zaposlenih u IKT sektoru je 95.500, dok je 2016. godine bilo 55.000.
– Izvoz IKT usluga za 1. kvartal 2023. iznosi 786 miliona evra, što predstavlja rast od 43,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine koja je bila rekordna sa ukupnim izvozom od oko 2,7 milijardi evra. Na osnovu ovog rasta očekuje se da ukupan izvoz IKT usluga u 2023. godini bude približno četiri milijarde evra – naglašava Mišić i dodaje da ovakav rezultat je proizvod odluke da se privreda transformiše kroz niz reformi u oblasti obrazovanja.
