Kragujevac će za kreiranje sopstvene „Mape puta za razvoj pametnih gradova” koristiti znanje i iskustvo skandinavskih zemalja.
Kroz projekat izgradnje pametnih zajednica u Srbiji, Kragujevac će definisati prioritete i strategije da bi što pre postao deo globalne mreže urbanih zajednica, koje, sofisticirano i apsolutno racionalno, upravljaju svojim resursima.
U razvijenim zemljama pametni gradovi već postoje, a život u njima nije futuristička utopija, već bliska i izvesna svakodnevica sadašnjeg pokolenja. To pokazuju brojna naučna istraživanja, prema čijim projekcijama će do 2050. godine, čak 60 odsto svetske populacije živeti u takvim zajednicama.
Pametan grad za novi životni koncept
Kragujevac, rodno mesto automobilske industrije na Balkanu, na čijoj adresi se nalazi i Državni data centrar, sastavni je deo velikog međunarodnog projekta „Putovanje u pametniju budućnost – Izgradnja pametnijih i održivijih zajednica u Srbiji” Nordijske poslovne alijanse, koji se realizuje u saradnji sa ambasadama Danske, Finske, Norveške i Švedske u Srbiji.
Osnovna ideja tog projekta je da se primena koncepta pametnih gradova skandinavskih zemalja ubrza, prenošenjem njihovih uspešnih iskustava u oblasti upravljanja energijom, insistiranjem na energetskoj efikasnosti, zaštiti životne sredine, upravljanju otpadom, prečišćavanja otpadnih voda, fokusiranjem na obnovljive izvore energije i brojnih drugih aktivnosti i poduhvata koji, istovremeno omogućavaju ekonomski rast, čistiju životnu sredinu, bolji standard građana i znatno humaniji i udobniji žvot u održivim zelenim zajednicama.
Pametan grad je koncept koji koristi digitalne tehnologije i akumulirane podatke iz najrazličitijih oblasti, kako bi se unapredila efikasnost gradskih usluga, smanjila potrošnja resursa i poboljšao kvalitet života građana. Upotrebom interneta, veštačke inteligencije, računarske analitike i drugih savremenih tehnologija, platformi i alata, pametni gradovi optimizuju svoje funkcije, racionalizuju troškove i poboljšavaju interakciju na svim nivoima, sektorima i smerovima.
Najpametniji gradovi u svetu
SINGAPUR I DALJE NA ČELU KOLONE
Singapur se često navodi kao jedan od vodećih pametnih gradova u svetu. Pored digitalizovane javne uprave, zdravstvene zaštite i drugih oblasti važnih za stanovništvo, Singapur je potpuno digitalizovao saobraćaj i uveo napredne sisteme za njegov nadzor i upravljanje, pretvorivši nekadašnju „džunglu na asfaltu” u visokosofisticirani saobraćajni system, kojim je nekadašnju „saobraćajnu noćnu moru” svih vozača, posebno taksista, vozača vozila javnog prevoza i dostavnih vozila, pretvorio u relaksiranu vožnju, bez nekadašnjih dugotrajnjih zastoja, enormnog utroška goriva i emitovanja ogromnih količina CO2 u atmosferu.
Skandinavske zemlje se smatraju pionirima stvaranja pametnih gradova sa jasno definisanim upravljanjem otpadom, koje podrazumeva njegovu klasifikaciju, prikupljanje, deponovanje i reciklažu, što je dalo neverovatne finansijske efekte koji se mere stotinama miliona evra. Ta sredstva se investiraju u savremene sisteme poput daljinskog merenja popunjenosti kontejnera, koji omogućavaju optimizovanje prikupljanja otpada i racionalizaciju.
Senzori u kontejnerima mogu pratiti nivo popunjenosti, što omogućava optimizovane rute za prikupljanje otpada, a to donosi dodatne uštede i otvara mogućnosti investiranja u nove komunalne i ekološke projekte.
Rezultati su čist vazduh, voda i zemlja, nezagađena priroda i, najvažnije – blagotvoran uticaj na zdravlje stanovništva.
Takođe, skandinavske zemlje su poznate kao pioniri primene principa energetske efikasnosti – njihove pametne zgrade, koje se uglavnom oslanjaju na obnovljive izvore energije, samo po tom osnovu ostvaruju uštede od 70 do 80 odsto, uz potpuno ujednačenu mikroklimu u njima.
(Ne)dostižni pametni standardi
Ti standardi su, iz perspektive Srbije koja, prema nekim procenama, ima gotovo pola miliona nedovršenh stambenih objekata „nepoznate energetske efikasnosti”, daleki i nedostižni. Ipak, s obzirom da je u Kragujevcu u protekle tri godine više od 1.000 domaćinstava koristilo subvencije za energetsku sanaciju svojih stanova i kuća, a da je za ovu sezonu stiglo 800 aplikacija, veoma izvesno da je već napravljen veliki iskorak ka „skandinavskom modelu” pametnih gradova.
ZAMENA ULIČNE RASVETE U TOKU
U pogledu povećanja energetske efikasosti, u toku je zamena 25.000 uličnih svetiljki savremenim LED sijalicama, a u planu je i postavljanje senzora osetljivih na pokret, koji će dodatno redukovati potrošnju električne energije. Krajnji cilj je napajanje ulične rasvete iz solarnih elektrana.
Za Srbiju je u ovom trenutku veći problem upravljanja otpadom, jer je na teritoriji države registrovano više od 3.000 divljih deponija, od kojih je 16 u Kragujevcu. Gradske službe i ekološke organizacije bore se sa otpadom, koji nesavesni građani odlažu čak i pored domova zdravlja, odnedavno i uz pomoć video-nadzora, ali divlje deponije i dalje opstaju.
Veliki problem je kragujevačka deponija, koja se samo tako zove, jer ne ispunjava ni minimalne sanitarne i ekološke preduslove za sigurno odlaganje đubreta, a s obzirom da se nalazi na samo dva kilometra od centra, grada predstavlja ozbiljnu ekološku pretnju.
Pametna postignuća
Za razliku od upravljanja otpadom, Kragujevac je u mnogo boljem položaju po pitanju upravljanja otpadnim vodama, jer ima kolektor za prečišćevanje otpadnih voda sagrađen sedamdesetih godina prošlog veka.
Kragujevac je pre dve godine zamenio kotlove na ugalj savremenim i energetski mnogo efikasnijim kotlovima na gas i smanjio emisiju štetnih čestica za više od 85 odsto, a pored toga upotrebom najsavremenijih tehnologija u održavanju toplovodne mreže značajno smanjio gubitke što se takođe odrazilo na popravljanje energetske efikasnosti.
Takođe, uskoro će početi toplotnu energiju koja nastaje hlađenjem uređaja u Državnom data centru da koristi za grejanje stanova u obližnjem stambenom bloku. Uz to, počinje i instaliranje opreme za daljinsko upravljanje sistemom grejanja u naselju Aerodrom, kao i automatsko očitavanje utroška energije.
Otvoreni podaci i digitalizacija javnih usluga
Jedan od standarda pametnih gradova je i digitalizacija javnih usluga koje omogućavaju građanima da koriste digitalne platforme i aplikacije za lakši pristup javnim uslugama, poput plaćanja računa, izdavanja ličnih dokumenata, prijave problema ili kvarova…
Kragujevac je, prepoznajući digitalizaciju kao najvažniji svojevrsni katalizator inovacija, gotovo najviše od svih gradova i opština uradio u oblasti otvorenih podataka.
Trenutno se nalazi na drugom mestu po broju otvorenih podataka sa 215 resursa na nacionalnom Portalu otvorenih podataka. Ovakvi podaci su od suštinskog značaja za efikasno planiranje i donošenje odluka i pružanje kvalitetnih usluga za građane, izgradnju pametnih i održivih zajednica.
