U najtoplijim delovima Beograda, asfalt i beton zamenili su drveće i travnjake – dok temperature rastu, sistemske mere izostaju, upozorava organizacija Beograd u pokretu.
Beograd postaje sve osetljiviji na ekstremne letnje temperature, a gradske vlasti ne preduzimaju ozbiljne i sistemske mere za suzbijanje efekta tzv. toplotnih ostrva, upozorila je organizacija Beograd u pokretu u svom najnovijem saopštenju.
Ugrožene su pre svega urbane celine sa malo zelenih površina i visokim procentom betonskih i asfaltnih površina. Najproblematičnije zone uključuju Novi Beograd, Terazije, Slaviju i delove Palilule, gde se leti beleže znatno više temperature u odnosu na periferne delove grada.
Šta može da se uradi?
Kao konkretne mere koje bi mogle ublažiti ovaj efekat, organizacija Beograd u pokretu predlaže:
- Sadnju autohtonih stabala na svim javnim površinama
- Uvođenje obaveznih zelenih krovova i zidova za sve nove objekte
- Povezivanje postojećih zelenih zona u zelene koridore
- Transformaciju zaparloženih parcela i parkinga u male javne parkove
Pored fizičkih intervencija u prostoru, iz organizacije naglašavaju i potrebu za sistemskom urbanističkom regulacijom. Predlažu zabranu betoniranja školskih dvorišta i igrališta, propisivanje minimalnog procenta zelenila u svakoj urbanoj zoni, kao i korišćenje reflektujućih materijala u gradnji novih objekata.
Građani kao deo rešenja
Upozorava se i da bi građani morali biti uključeni u proces donošenja odluka – kroz izradu mapa toplotnih zona, planiranje sadnje drveća, ali i kroz subvencionisanje lokalnih inicijativa za ozelenjavanje krovova i dvorišta.
„Beograd se već suočava sa posledicama klimatskih promena, ali još nije kasno da reagujemo. Potrebna nam je dosledna zelena politika, a ne sporadične akcije“, poručuju iz Beograda u pokretu.
