Beograd je postao deo globalne kampanje „Gradovi koji menjaju dijabetes”, zahvaljujući projektu koji nosi naziv „Otvori plavi krug”, najavio je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić, koji je tim povodom u Skupštini grada potpisao Memorandum o razumevanju sa ambasadorkom Kraljevine Danske Suzan Šajn i direktorom kompanije „Novo Nordisk” u Srbiji Predragom Radoševićem.
Kako je pre potpisivanja rekao gradonačelnik, Beograd se pridružio brojnim gradovima u svetu u kampanji koja za cilj ima smanjenje broja novoobolelih od dijabetesa u urbanim sredinama.
– Oko pedeset odsto stanovništva globalno živi u velikim urbanim sredinama, sa projekcijom da će do 2040. taj procenat porasti na 75 odsto. Eksperti projektuju da ćemo za 20 godina imati čak 650 miliona ljudi koji će imati dijabetes, u odnosu na oko 400 miliona, koliko ih ima sada.
Upravo život u velikim urbanim sredinama znatno utiče na povećanje obolelih zbog nezdravih stilova života, baziranih na nedostatku fizičke aktivnosti, nezdravoj ishrani i stresu.
Zato gradovi svojim konceptom razvoja moraju da razmišljaju kako da utiču na smanjenje broja obolelih od dijabetesa, koji poslednjih godina prerasta u pandemiju, te da je uspore zajedničkom borbom i podizanjem svesti – kazao je Radojičić.
On je precizirao da se Beograd urbanistički razvija tako da zdravi stilovi života budu prijemčiviji za građane.
– U okviru koncepta Beograda kao zdravijeg grada, akcenat je stavljen na ekologiju, ali i prilagođavanje grada hroničnim bolesnicima kako bi oni imali kvalitetniji život. Zato je jedan od značajnih pravaca razvoja grada koncept „smart siti”, sa osnovom u promeni koncepta mobilnosti i sa naglaskom na zelenu hijerarhiju, promociju šetnje i vožnje bicikla, spuštanje na reke i veći razvoj zelenih površina – rekao je Radojičić, precizirajući da je u proteklih pet godina urađen 61 kilometar pešačkih i biciklističkih staza, 66 sportskih terena i 57 teretana na otvorenom, što je samo deo pomenutog koncepta.
Gradonačelnik je zaključio da smo svi u riziku, te da je pred nama duga i teška borba koju moramo da vodimo na pametan način, a da je ovaj projekat samo jedan od koraka ka tome da Beograd bude zdraviji grad.
U okviru projekta „Otvori plavi krug”, u naredne dve godine biće realizovan niz donacija i aktivnosti u Beogradu, poput projektovanja i uređenja gradskih staza zdravlja, podrške savetovalištima za dijabetes pri domovima zdravlja, kao i kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i obolelih od dijabetesa.
Na Svetski dan dijabetesa, 14. novembra, biće pokrenuta i aplikacija „Otvori plavi krug”, koja bi trebalo da podstakne obolele da što više pešače, učestvuju u organizovanim šetnjama na posebno definisanim „zelenim” stazama i da se, uopšteno gledajući, aktiviraju fizički kako bi držali dijabetes pod kontrolom. Aplikacija bi jednako tako trebalo da podstakne i zdrave osobe na navedene aktivnosti, kako ne bi obolele od dijabetesa.
Ambasadorka Danske u Srbiji, Suzan Šajn, istakla je da je Beograd jedan od tridesetak gradova koji učestvuju u ovoj globalnoj inicijativi.
– Rizik od dijabetesa je sve veći. Do 2045. godine, u svetu bi sa dijabetesom moglo da živi 736 miliona ljudi. Nemamo brzo rešenje, ali nadamo se da će fokus u urbanističkom planiranju biti „zeleni” život ljudi. U cilju da se izgradi siguran i ugodan grad u kojem će ljudi moći da žive i rade, zeleni fokus predstavlja zdravije opcije za građane.
U Kopenhagenu ima 400 kilometara biciklističkih staza i više od šest odsto ljudi redovno koristi bicikle, čak i zimi. Građani Kopenhagena dali su pozitivan odgovor na zelene opcije i zdraviju životnu sredinu – kazala je Šajn i dodala da je Ambasada Danske počastvovana što učestvuje u ovom timu, te je zahvalila gradonačelniku na podršci.
Ona je izrazila uverenje da će kampanja služiti kao platforma za produbljivanje saradnje i razmenu iskustava između Beograda i Kopenhagena, te omogućiti zdraviju, humaniju i održiviju okolinu, prepoznajući potencijal Beograda.
Predrag Radošević je istakao da je danas čitav svet usredsređen na pandemiju kovida-19, podsetivši da već godinama u svetu postoji ništa manje opasna pandemija dijabetesa.
– Od dijabetesa danas boluje svaki deseti stanovnik planete. Zbog problematike ove bolesti, troškovi za lečenje se značajno uvećavaju. Od ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu u svetu, ali i u Srbiji, za lečenje dijabetesa troši se više od 10 odsto budžeta, što premašuje 300 miliona evra. Najviše tog novca potroši se zbog kasnih komplikacija, koje su posledica neadekvatnog lečenja bolesti u ranoj fazi – ukazao je Radošević.
On je naglasio da je neophodno zaravniti krivu obolevanja, a to znači da bolest nema više od 10 odsto populacije. Cilj je da se poboljša razumevanje glavnih faktora koji utiču na porast dijabetesa, kao što je nezdrava ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, neinformisanost i brz tempo života, naveo je Radošević.
U okviru projekta „Otvori plavi krug”, u naredne dve godine realizovaće se brojne aktivnosti i donacije u Beogradu, poput projekta „Gradske staze zdravlja”, najavio je on. Takođe, kako je naveo, veća podrška biće pružena savetovalištima za dijabetes u domovima zdravlja, a sprovodiće se i kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i pacijenata.
U ovom projektu učestvuje i Medicinski fakultet u Beogradu, u čije ime je govorio dekan fakulteta Nebojša Lalić, kao i Dijabetološki savez Srbije, u čije ime se obratio predsednik saveza Aleksandar Opačić.
