Dok u katastru tvrde da se izvod iz lista nepokretnosti može izvaditi elektronski, notari ne prihvataju takva dokumenta i smatraju ih nevažećim. Zbog klinča dve državne institucije ispaštaju građani, koji su se vratili ispred šaltera.
Borko Drašković, direktor RGZ, tvrdi da beležnici opstruišu digitalizaciju, koja je jedan od prioriteta Vlade Srbije.
Drašković napominje da 50 odsto građana dolazi u katastar da bi izvadilo list nepokretnosti. On ističe i da je, zbog nemara javnih beležnika, RGZ morao da otvori 16 šaltera širom Srbije, jer je povećana aktivnost prodaje nepokretnosti posle vanrednog stanja. Sve to bi, kako kaže, moglo da prođe mnogo jednostavnije da notari poštuju zakon.
Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić, međutim, tvrdi da se njima stranke i ne obraćaju za izdavanje izvoda iz katastra.
– Javni beležnik ne može da izdaje izvode iz katastra, jer nema propisanih uslova, kako da ga overi, u kom formatu da ga izda i koliko da ga naplati. Kad Vlada Srbije propiše uslove za izdavanje, mi ćemo to onda raditi.
Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti predviđeno je da se uslovi izdavanja izvoda bliže urede podzakonskim aktom, ali na taj propis se čeka dve godine.
Ministarstvo pravde je od Republičkog geodetskog zavod dobio predlog uredbe koja treba da definiše uslove izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti .Kada tekst bude usaglašen, RGZ će tu uredbu proslediti Vladi Srbije na usvajanje. Tada će se steći svi pravni uslovi da i javni beležnici izdaju te dokumente.
