Australija je postala prva država na svetu koja je potpuno zabranila korišćenje društvenih mreža deci mlađoj od 16 godina, uz obavezu za najveće platforme da aktivno prepoznaju i blokiraju maloletne korisnike ili plate milionske kazne.
Australija je zvanično uvela zabranu korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina, blokirajući im pristup platformama poput TikToka, YouTubea, Instagrama i Fejsbuka. Odluka se za sada odnosi na 10 najvećih platformi, a lista će se menjati kako se budu pojavljivali novi proizvodi i kako mladi budu prelazili na alternativne mreže.
Najveće platforme dobile su nalog da onemoguće pristup maloletnim korisnicima, u suprotnom rizikuju kazne do 33 miliona američkih dolara. Vlasti poručuju da je cilj mere da se smanji izloženost dece sadržajima i mehanizmima za koje se smatra da utiču na njihovo mentalno zdravlje, osećaj sopstvene vrednosti i bezbednost.
Kako će se proveravati uzrast korisnika
Platforme su u obavezi da pokušaju da procene uzrast korisnika na osnovu njegovog onlajn ponašanja ili fotografije (selfija), a dodatna provera može da se vrši i pomoću identifikacionih dokumenata ili podataka o bankovnom računu. Jedina velika platforma koja je javno poručila da neće primenjivati nova pravila je X, dok su ostalih devet najavile da će se prilagoditi zakonodavstvu Australije.
Već pre stupanja zakona na snagu, neke kompanije su počele da isključuju naloge za koje sumnjaju da pripadaju korisnicima mlađim od 16 godina. Prema podacima vlasti, neposredno pre zabrane društvene mreže koristilo je oko 86 odsto dece uzrasta od osam do 15 godina, što pokazuje koliko će primena zakona zahvatiti postojeće navike.
Podrška i kritike: sukob zaštite dece i slobode govora
Novi zakon podelio je javnost: veliki deo roditelja i organizacija za prava dece pozdravlja meru kao kasno stigao, ali neophodan odgovor na rizike koje donosi intenzivno korišćenje društvenih mreža u ranom uzrastu. S druge strane, tehnološke kompanije i borci za slobodu govora upozoravaju na opasnost preterane regulacije i potencijalnog narušavanja prava na izražavanje i pristup informacijama.
Platforme tvrde da ne ostvaruju veliku zaradu prikazivanjem oglasa osobama mlađim od 16 godina, ali priznaju da ovakve mere utiču na „presek” budućih korisnika – generacije koje bi trebalo da postanu njihova jezgra publike u godinama koje dolaze.
Vlade od Danske do Malezije, kao i pojedine savezne države u SAD, prate australijski model i razmatraju uvođenje sličnih mera. Posebno od kada su procureli interni dokumenti velikih tehnoloških kompanija, u kojima se navodi da su bile svesne negativnog uticaja svojih platformi na način na koji tinejdžeri doživljavaju sopstveni izgled i na porast suicidnih misli, iako su to javno negirale.
