Danas se navršava 215 godina od osnivanja Praviteljstvujušćeg sovjeta serbskog u Velikom Borku.
Preteča savremene srpske vlade i centralni organ državne uprave u ustaničkoj Srbiji osnovan je na današnji dan 27.08. 1805. godine (Velika Gospojina). Osnivačka skupština održana je u selu Veliki Borak, u današanjoj gradskoj opštini Barajevo.
Jedan od njegovih osnivača i prvi predsednik bio je znameniti prota Mateja Nenadović, ustanički vojvoda, državnik i diplomata. Prilikom osnivanja Praviteljstvujušćeg sovjeta svesrdnu pomoć imao je u vrsnom pravniku Božidaru Grujoviću, koji je izabran za prvog sekretara ustaničke vlade.
Sovjet je imao izvršnu i zakonodavnu vlast i uživao je podršku Karađorđa, iako je faktički ograničavao njegovu vlast. Takođe je stvarao osnovne uslove za brži ekonomski, društveni i kulturni razvoj Srbije.
Postepeno je suzbijao nahijski separatizam, a pod Karađorđem se borio i protiv feudalne i regionalne podvojenosti. Imao je 12 članova – predstavnika 12 nahija, ali je imao i svog predsednika koji se birao svakog meseca između postavljenih predstavnika nahija.
Bilo je predviđeno da ima šest popečitelja (ministara), ali su oni uvedeni tek 1811.godine. Bili su to popečitelji za vojsku, prosvetu, finansije, pravdu, crkvu, unutrašnje i spoljnje poslove, a po nahijama su bili organizovani i magistrati (sudovi).
Prvi popečitelj prosvete bio je najumniji Srbin tog vremena – Dositej Obradović. Posle oslobođenja Smedereva (1806.) Sovjet se seli tamo, da bi se nakon oslobođenja Beograda (1807.) preselio u prestonicu i tu ostao sve do propasti Prvog srpskog ustanka (1813.).
