Zaboravljeno je na reformu inspekcijskog nadzora. Nerešena su pitanja broja inspektora, njihov status i plata. Nedostaje oko 1400 inspektora na republičkom i oko 1000 na lokalnom i pokrajinskom nivou.
Tri godine se ne govori o reformi inspekcijskog nadzora, reforma je stala na pola puta i inspektorska zajednica je izuzetno nezadovoljna, ocenio je za portal Naša mesta Dragoman Paunović, predsednik Mreže inspektora Srbije (MINS).
Već dve decenije inspektori su u materijalnom smislu izjednačeni sa kancelarijskim službenicima. I posle devet godina od donošenja Zakona o inspekcijskom nadzoru (2015), na dnevnom redu nema pitanja pravnog i materijalnog položaja inspektora. Imali smo kratak izlet u rešavanju problema za vreme ministra državne uprave Branka Ružića, od 2017. do 2020. godine. Tada je lokalnim i pokrajinskim inspektorima vraćeno pravo, odnosno mogućnost za uvećanje koeficijenta do 20%, a republičkim inspektorima je omogućeno da konačno budu prevedeni u zvanje samostalnog savetnika što je donelo i uvećanje plate. Država je izračunala koliko je inspektora u Srbiji neophodno u kojim oblastima i usvojila plan prijema 1.200 novih inspektora kako bi se popunili kapaciteti. I tu se stalo, rekao je Paunović.
Ubrzano klizimo ka stanju u kojem neće imati ko da kontroliše primenu zakona ili će ta kontrola biti svedena na simboliku, ukazao je on i dodao da su tri godine u kojima se ništa nije radilo u velikoj meri poništile pozitivne efekte.
Veliki broj inspektora na korak do penzije
Prema njegovim rečima, odliv iz inspekcije je velik po nekoliko osnova. Prvo po osnovu penzionisanja, jer je prosečna starost republičkih inspektora prošle godine bila 58 godina. Samo po tom osnovu u toku prošle godine izgubili smo oko 200 inspektora.
Potom, napušta se rad u inspekciji zbog velikih opterećenja, jer se dešava da jedan inspektor obavlja posao koji u Evropi rade dva – tri inspektora. Paunović je naveo primer Holandije, koja je po broju stanovnika tri puta veća od Srbije i još znatno veća kada je broj privrednih subjekata u pitanju. Oni imaju 1800 inspektora rada, a mi oko 220. Dakle imaju bar osam puta više inspektora nego Srbija. Zato nije ni čudo da je kod njih broj povreda na radu, uključujući i one sa smrtnim ishodom, znatno manji nego kod nas. Takva situacija je i u drugim sektorima i ona zahteva nadljudske napore kako bi se se obezbedila kakva takva zakonitost i bezbednost u oblasti nadzora.
I zainteresovanost za inspekcijsku službu je mala, jer su potrebni inženjeri, doktori medicine i veterine i drugi stručnjaci sa radnim iskustvom od tri godine koji će da rade za platu od 65.000 dinara. Plate inspektora su značajno manje od zvaničnog republičkog proseka. Inspektor sa tri godine radnog iskustva ima zvanje savetnika i početnu platu od 65.000 dinara, dok sa pet godina radnog iskustva može imati oko 85.000 dinara.
Hitan sastanak sa ministarkom državne uprave
Mreža inspektora Srbije (MINS) zatražila je hitan sastanak sa ministarkom državne uprave Jelenom Žarić Kovačević kako bi razgovarali o daljoj reformi inspekcijskog nadzora i inspekcijskog sistema i koracima koje je potrebno preduzeti na tom planu.
MINS je ocenio da je donošenje nekih mera veoma hitno, uz ocenu da su negativni trendovi uveliko zavladali u većini inspekcijskih sektora i da je potrebno što pre rešiti probleme kako bi krupne, a izuzetno negativne posledice po državu, privredu i građane bile predupređene.
MINS traži razgovore o:
• Izmenama Zakona o inspekcijskom nadzoru;
MINS smatra da je potrebno propisati pravnu zaštitu inspektora, zbog situacija kada nadzirani subjekti smatraju da treba da budu izuzeti od poštovanja zakona pa su agresivni, pa čak i fizički nasrću na inspektore. Ta pravna zaštita mora imati dva nivoa: ukoliko inspektor povodom službenog postupanja bude utužen od stranke, organ u kome inspektor radi treba da predupredi troškove postupka. To je neophodno i ta mera je obavezan deo zakonodavstava svih država Evrope i našeg regiona. U ovom momentu naši inspektori se na sudu brane za svoje pare, a troškovi postupka su izuzetno visoki spram izuzetno malih plata inspektora. Na taj način može se inspektor destimulisati i odvratiti od kontrole „nezgodnih“ subjekata, a cilj države nije sa se kontrolišu samo dobri i korektni subjekti, već upravo suprotno.
Potrebno je postaviti i elemente koji obezbeđuju krivično pravnu zaštitu inspektora u slučajevima pretnji, ometanja ili napada na inspektora. Rešenje je drastično krivično sankcionisanje bilo kakvog ometanja ili napada na inspektore. U uporednom zakonodavstvu poznata je i prekršajna samozaštita integriteta i službenog svojstva inspektora, objasnio je Paunović o kojim izmenama zakona je potrebno pričati.
Poreski inspektor u Požegi je u oktobru 2023. pretučen ii polomljena mu je ruka i kuk, a u Valjevu je bio slučaj da je inspektor toliko povređen da je otišao u invalidsku penziju. Postoje slučajevi paljenja automobila inspektora kako službenih tako i privatnih, bacanja molotovljevih koktela u dvorište kuće inspektora, pretnje porodici, otimanje i cepanje zapisnika, zaključavanje inspektora u hladnjaču ili u građevinski objekat koji se kontroliše, uvrtanje ruku, maltretiranje preko društvenih mreža…U najdrastičnijim slučajevima nasilnici budu sankcionisani, ali država nema sistemski odgovor, predočio je Paunović.
• Osnaživanju preventivne i savetodavne funkcije inspekcija;
• Rešavanju hitnih pitanja koja ugrožavaju i samo postojanje inspekcija (materijalni položaj republičkih inspektora-inspekcijski dodatak sa varijabilnim delom za terenski rad i ostvarene rezultate, uvođenje priznanja i novčane nagrade inspektora za ostvarene rezultate u radu, kapaciteti inspekcija u republici i na lokalu, zapošljavanje novih inspektora, zvanja inspektora na lokalu i pokrajini);
Paunović ističe da je potrebno uvesti u službenički sistem i urediti posebno radno mesto „inspektor” sa posebnim zvanjima u koja se razvrstava. Samo razvrstavanje u inspektorska zvanja mora biti praćeno poboljšanjem materijalnog položaja inspektora, što uključuje: uvođenje posebnog dodatka na platu za obavljanje inspekcijskih poslova (inspekcijski dodatak sa varijabilnim delovima za terenski rad i ostvarene rezultate); uvođenje priznanja i novčane nagrade inspektora za ostvarene vanredne rezultate u radu; povećanje dnevnice inspektora za službeni put u zemlji i sl.
• Problemima u funkcionisanju platforme eInspektor, unapređenje sofverskog rešenja i njegovo uvođenje u rad pokrajinskih i lokalnih inspekcija;
• Sprovođenje Analize koja se tiče reorganizacije republičkih inspekcija (objedinjavanje srodnih inspekcija u inspektorate);
MINS planira osnivanje Trening centar za specijalističku obuku inspektora. Inspektori će imate opšte obuke koje organizuje NAJU, ali i usko stručne i specijalističke koje će prikazati čitav postupak inspektora u pojedinim oblastima nadzora od početka do kraja zajedno sa mogućim modelima akata koji se donose u tom inspekcijskom postupku. Na to su godinama inspektori ukazivali kao nedostatak, kazao je Paunović.
MINS zagovara drugu fazu reforme inspekcijskog nadzora i zajedno sa NALED-om je definisao četiri stuba dalje reforme, a to su:
- Osnaživanje preventivno-savetodavnog delovanja inspekcija;
- Postavljanje osnova za reorganizaciju inspekcijskih službi;
- Unapređenje statusa inspektora;
- Dalji razvoj softverskog rešenja eInspektor i njegova primena u svim inspekcijama na svim nivoima državne organizacije.
