Srpska pravoslavna crkva i druge crkve koje poštuju julijanski kalendar obeležavaju u ponoć početak nove 2024. godine.
Širom Srbije organizovan je svečani doček uz bogat muzički program i vatromet. Julijanska nova godina, praznik poznat i kao „Mali Božić“ obeležava se 14. januara po gregorijanskom kalendaru.
Praznuje se u više zemalja uključujući Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Jermeniju, Moldaviju i Gruziju. Interesantno je da tradicija proslave ovog dana postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i delovima galske zajednice u Škotskoj.
Običaj i simbolika Srpske nove godine
Srpska nova godina ima bogatu istoriju i brojne tradicionalne običaje. Tokom Osmanske vladavine proslavljanje srpske tradicije bilo je zabranjeno, dok je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca julijanski kalendar zamenjen gregorijanskim 1919. godine. Ipak, narod je nastavio da neguje običaje vezane za ovaj praznik.
Već tradicionalno, za Srpsku novu godinu u mnogim domovima služi se kuvano vino, vruća rakija i krofne. Običaj je da se jedna krofna napuni zlatnikom, a veruje se da će onaj ko pronađe zlatnik imati srećnu i uspešnu godinu.
U nekim krajevima, poslednji ostaci badnjaka se spaljuju na ovaj dan, a priprema se i poseban obredni hleb „vasilica“. Veruje se i da na ovaj dan treba uneti neku novu stvar u kuću kako bi cela godina bila ispunjena blagostanjem i napretkom.
Savremeni doček i javne proslave
Javna proslava Srpske nove godine u Srbiji započeta je u beogradskoj kafani „Kasina“, a kasnije su se pridružile i druge kafane, lokali i bioskopi. Iako je tokom socijalistiile i druge kafane, lokali i bioskopi. Iako je tokom perioda socijalizma ovaj praznik bio zapostavljen, od devedesetih godina proslava ponovo dobija na značaju.
Ovogodišnji doček pratiće koncerti i vatrometi u mnogim gradovima, a turisti iz raznih zemalja sve više posećuju Srbiju upravo zbog ovog autentičnog praznika.
Praznici koji slede
Pravoslavni vernici 14. januara obeležavaju i tri značajna praznika: slavu Svetog Vasilija Velikog, Obrezanje Gospodnje i narodni praznik Mali Božić. Srpska nova godina time zaokružuje božićne svečanosti i predstavlja priliku za okupljanje porodice i prijatelja, slavljenje tradicije i početak nove godine uz verovanje u sreću i blagostanje koje nosi narednih 12 meseci.
