Zeleni vodonik, sve češće pominjan kao energetsko gorivo budućnosti, bio je u fokusu konferencije održane u Beogradu, a Srbija ima mesto u regionalnoj tranziciji ka čistijim izvorima.
Potreba za vodonikom u Evropskoj uniji u budućnosti biće veća od proizvodnje, izjavio je danas stručnjak za finansiranje obnovljivih izvora energije iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Pavle Milekić, na konferenciji „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“.
„Vodonik će morati da se uvozi i nekako proizvodi, što će zahtevati ogromne investicije. EBRD će nastaviti da ulaže u njegov razvoj“, poručio je Milekić, dodajući da je budućnost vodonika globalno još uvek neizvesna, ali da ulaganja u njegov razvoj predstavljaju ključ za energetski uspeh.
Investicije i strateški dokumenti oblikuju vodoničnu budućnost Srbije
Trenutno EBRD finansira više od 10 projekata vezanih za vodonik, a posebno ističu saradnju sa Uzbekistanom i Jordanom, gde je razvijen ekonomski model za ovakva ulaganja.
Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Srbije Jovana Joksimović istakla je da se prvi put u najvažnijim strateškim dokumentima Srbije — Strategiji razvoja energetike i Integrisanom energetskom klimatskom planu — razmatra razvoj vodonika kao energetskog izvora i nosioca.
„Javno mnjenje i sve veća potreba građana za uštedom energije imaju veliki uticaj na razvoj sektora. Bilateralna saradnja sa investitorima i partnerima je od ključnog značaja“, navela je Joksimović.
Okupljeni stručnjaci, donosioci odluka i privreda
Konferencija je okupila stručnjake, predstavnike vlasti, inovativne kompanije i industrijske lidere kako bi razgovarali o projektima vezanim za zeleni vodonik, njegovoj ulozi u dekarbonizaciji, unapređenju energetske bezbednosti i tehnološkom napretku.
Diskusije su obuhvatile teme poput integracije vodonika u elektroenergetski sistem, mogućnosti njegove upotrebe u Srbiji, finansiranja i primene konkretnih projekata u regionu i Jugoistočnoj Evropi.
Konferenciju organizuju Klaster za realizaciju projekata vodonika i portal Energija Balkana, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, EPS-a, EMS-a, PKS-a, Srbijagasa i Privredne komore Mađarske.
Klaster je osmišljen kao ključna platforma za ubrzanje razvoja vodonične ekonomije i podrazumeva strateška partnerstva između naučnih institucija, industrijskih lidera i finansijskog sektora u cilju stvaranja regulatornog i tržišnog okvira za primenu vodoničnih tehnologija.
