Da li su solarni paneli koji iz godine u godinu prekrivaju sve veći broj krovova kompanija i preduzeća širom Srbije indikator uspešne energetske transformacije i pokazuju da je solarna budućnost moguća?
U poslednjih desetak godina u Srbiji naglo raste interesovanje za izgradnju solarnih centrala velike snage za proizvodnju električne energije. Mnoge kompanije su prepoznale proizvodnju solarne energije kao „vrhunski zeleni proizvod”, koji mogu da prodaju Elektroprivredi Srbije i prilično lepo zarade.
U želji da unaprede sopstvenu energetsku efikasnost, smanje troškove poslovanja i doprinesu smanjenju aero-zagađenja, njihovim tragom krenule su i mnoge firme koje se bave drugim delatnostima da na krovovima svojih pogona i upravnih zgrada montiraju solarne panele, kako bi deo potrošnje energije obezbedilie iz obnovljivih izvora energije.
U poslednjih nekoliko godina na tu investiciju sve češće se odlučuju i vlasnici privatnih kuća u gradovima i selima.
Tako se točak zakotrljao i domaći preduzetnici počeli su da razvijaju proizvodnju komponenti za solarne elektrane, da otvaraju projektne i konsultantske biroe specijalizovane za oblast solarne energije, a cela ta industrija danas se svrstava u kategoriju rastućih.
Kragujevac sledi trendove
U Kragujevcu se slede savremeni energetski trendovi, a s obzirom da lokalna uprava čitavim nizom mera podstiče i promoviše proizvodnju solarne energije, interesovanje za solarne elektrane je sve veće, pa preduzeća koja se bave proizvodnjom i instalacijom kućnih centrala imaju pune ruke posla.
U ovom delu Srbije u kome su građani do početka XXI veka veoma malo znali o obnovljivim izvorima električne energije, situacija se u poslednjih desetak godina korenito promenila.
Leto 2024, koje je proglašeno za najtoplije i najsuvlje, sa ekstremno visokim temperaturama od preko 40 stepeni, razbilo je poslednje sumnje i podozrenja u pogledu broja sunčanih dana na ovom prostoru. Ispostavilo se ovog leta da u Srbiji „sunca ima na pretek”, a da vode nema dovoljno, jer je dugotrajna iscrpljujuća vrućina presušila mnoge izvore, bunare, potoke i reke i značajno umanjila nivoe vode u akumulacionim jezerima hidroelektrana.
Dana bez kiše biće sve više
U pojedinim delovima zemlje tokom juna, jula i avgusta, koji zajedno imaju 92 dana, sunce je nesmanjenom žestinom „peklo” čitavih 78 dana.
Klimatolozi podsećaju da je u prošlom veku ovakvih ekstremnih vemenskih događaja bilo samo osam, odnosno na svakih 12 godina, da ih je u ovom veku već bilo toliko – odnosno na svake tri godine.
Klimatolozi, hidrolozi i meteorolozi smatraju da su to jasni znaci klimatskih promena i pozivaju građane na prilagođavanje novonastaloj situaciji i novim uslovima života i rada.
Dejan Šola, direktor „Sol Navitasa” za Srbiju, kaže za Portal „Naša mesta” da Srbija ima značajne potencijale za proizvodnju solarne energije i da do sada sagrađene solarne elektrane i njihova proizvodnja to potvrđuju.
Po njegovom mišljenju investicije u solarne elektrane u vreme kada su klimatske promene sve izraženije su potpuno opravdane, iako se na prvi pogled može učiniti da je cena centrala sa šest panela koja košta oko 3.000 evra, previsoka.
„Međutim, ako u Srbiji prosečna potrošnja struje po domaćinstvu iznosi oko 460 KWh mesečno, uz uslov da je trećina potrošnje ostvarena u nižoj tarifi (tzv. „jeftina” struja), prosečan mesečni račun za struju je oko 4.100 dinara. Ako domaćinstvo u Kragujevcu instalira solarni sistem sa kapacitetom 1,5–2 KWh, koji bi sa pratećom opremom koštao oko 3.000 evra, takav sistem bi mogao da proizvede oko 313 KWh mesečno i pokrije oko 68 odsto mesečne potrošnje energije, rezultirajući uštedom od oko 2.788 dinara mesečno”, kaže Šola i dodaje da bi sa ovakvom uštedom povrat investicije mogao biti ostvaren za oko deset godina.
Iako ovo nije kratak period, stalni rast cena električne energije i mogućnost subvencionisanja od strane države čine ovu investiciju privlačnom na duže staze.
Pored toga, instaliranjem solarnih elektrana unapređuje se energetska efikasnost sopstvenih domova i smanjuje emisija štetnih gasova u atmosferu.
