Grejanje se i dalje plaća po kvadraturi stana i svima su troškovi slični. Stanari energetski efikasnih stanovima ne vide finansijsku korist, a drugi koji zanemaruju štednju energije nisu podstaknuti većim troškovima da svoje ponašanje promene.
Energetska sanacija stambenih zgrada izgrađenih u drugoj polovini prošlog veka je neophodna jer su zgrade iz tog vremena, čak i one sa najvišim koeficijentom energetske efikasnosti, građene sedamdesetih i osamdesetih za potrebe tadašnje Jugoslovenske narodne armije, daleko ispod današnjih minimalnih evropskih standarda.
Zgrade bez termoizolacije gube veliki deo toplote kroz zidove, prozore, krovove i podove. Kroz zidove se izgubi 30–40 odsto toplote, kroz krovove 25–30 i kroz prozore i vrata 10–20 odsto.
Pravilno postavljena termoizolacija – upola manja potrošnja struje
Zgrade bez termoizolacije zahtevaju više energije za grejanje zimi i hlađenje leti, što povećava potrošnju energenata (struja, gas, nafta). U ekstremnim vremenskim prilikama, kakve su bile ovog leta u našem podneblju, za hlađenje prostora potroši se i 50–100 odsto više struje nego u izolovanim zgradama.
Pravilno postavljena termoizolacija može smanjiti potrošnju energije za grejanje i hlađenje za čitavih 30–50 odsto u proseku, u zavisnosti od kvaliteta materijala i opsega izolacionih radova.
To praktično znači da ako zgrada bez izolacije troši 200 kWh energije po kvadratnom metru godišnje za grejanje i hlađenje, zgrada sa termoizolacijom može smanjiti potrošnju na 100–140 kWh/m², što znači značajne uštede na godišnjem nivou.
Slično јe i sa računima za grejanje koji u zgradi bez izolacije iznosе 100 evra mesečno, nakon energetske sanacije i postavljanja termoizolacije, padaju na 50–70 evra mesečno.
Pravična raspodela troškova
Međutim, uprkos egzaktnim pokazateljima i činjenicama koje idu u prilog nasušne potrebe „energetskog ušuškavanja” celih stambenih zgrada, interesovanje za ovu vrstu subvencija je znatno ispod očekivanog. Jedan od razloga je što se grejanje plaća po kvadraturi stana i svi stanari plaćaju slične iznose, bez obzira na to koliko energije zaista potroše.
Ovo nije pravično jer oni koji štede energiju ili žive u energetski efikasnim stanovima ne vide finansijsku korist od svog ponašanja. Kada obračun i naplata grejanja budu „tarifirani” po stvarno utrošenim kalorijama, oni koji žive u dobro izolovanim zgradama trošiće manje energije, a samim tim će i njihovi računi biti niži.
Podsticanje energetske efikasnosti
„Kada stanari shvate da će plaćati samo za energiju koju stvarno potroše, biće motivisani da ulažu u poboljšanje energetske efikasnosti svojih zgrada. Termoizolacija će postati neophodna investicija kako bi se smanjili mesečni troškovi”, kaže za Portal „Naša mesta” Tijana Radisavljević, profesionalna upravnica.
Dugoročne uštede: Iako termoizolacija zahteva inicijalnu investiciju, uštede koje se ostvaruju kroz smanjenu potrošnju energije vraćaju tu investiciju kroz niže mesečne račune. U nekim slučajevima, povrat investicije može biti ostvaren za nekoliko godina, nakon čega stanari uživaju u trajnim uštedama.
Doprinos očuvanju životne sredine
Manja potrošnja energije znači i manju emisiju štetnih gasova, što doprinosi očuvanju životne sredine. Termoizolacija igra ključnu ulogu u smanjenju ugljeničnog otiska zgrada.
Termoizolovane zgrade su energetski održivije, što je važno za budućnost u kojoj će se sve više pažnje posvećivati smanjenju potrošnje resursa i očuvanju okoline.
Nekretnine koje su energetski efikasne, odnosno termoizolovane, imaju veću tržišnu vrednost. U budućnosti, kada se bude plaćalo po utrošenim kalorijama, ovakve nekretnine će biti još atraktivnije za kupce i investitore.
Termoizolacija je pametno i dugoročno rešenje koje će omogućiti stanarima da uštede novac kada se pređe na naplatu grejanja po stvarno utrošenim kalorijama. Osim toga, ona doprinosi očuvanju energije, smanjenju emisije štetnih gasova i povećanju udobnosti stanovanja, što je čini važnim korakom ka održivoj budućnosti.
