To što neko nije ispunjavao obaveze jeste njegova odgovornost, ali je i Poreske uprave, kaže prof. Goran Radosavljević.
Broj poreskih prijava za samooporezivanje podnet elektronskim putem dupliran je, pokazuje Informator o radu Poreske uprave. Upravo takvu prijavu treba da podnose frilenseri koji ostvaruju prihode iz inostranstva. Ovaj podatak ukazuje da Poreska uprava saopštenjem od pre mesec dana u kojem najavljuje kontrolu plaćanja poreza i doprinosa jeste probudila svest kod nekih slobodnjaka da samoinicijativno prijave porez, ali očigledno ne dovoljno da odziv bude masovan.
U oktobru je podneto 3.020 takvih prijava, dok ih je u istom mesecu prošle godine bilo 1.616. Tokom čitave 2020. godine, taj broj se kretao oko 1.500 prijava mesečno.
Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, kaže da prijave za samooporezivanje nije podneo veliki broj frilensera. Tih 1.500 prijava je moglo da podnese dvadesetak osoba koje su proteklih pet godina imale po jednu mesečnu uplatu, jer se prijava podnosi za svaki pojedinačni novčani priliv iz inostranstva.
Mada i kada bi prijava važila za svako pojedinačno fizičko lice, to jest da je svaku prijavu podnela različita osoba – broj je zanemarljiv. Pretpostavlja se da u Srbiji posluje oko 100.000 frilensera, a Poreska uprava, kada je najavila kontrolu njihovih prihoda, iznela je podatak da je svega 0,3 odsto slobodnjaka prijavljivalo porez.
– Frilenseri su voljni da plaćaju porez. Oni ne beže od toga. Ali zakon koji je na snazi nije primenjivan 20 godina i naravno da ljudi kojima se traži da se samooporezuju za period od poslednjih pet godina nemaju novac da plate 80 odsto poreza za sve što su prihodovali – kaže Pogačar.
Ovo udruženje predlaže da se u njihovom slučaju postupi isto kao u slučaju paušalnog oporezivanja i uvođenja testa samostalnosti.
– Tu je bitno kako je država postupila i oprostila dugove, to jest zloupotrebu paušalnog plaćanja poreza. Mnogi su bili u radnom odnosu i plaćali paušalni porez. Kada je uveden test samostalnosti, država im je oprostila sva dugovanja za neplaćene poreze i doprinose. To je bilo svesno kršenje zakona. U našem slučaju se ne radi o tome. Ljudi koji su odlazili u Poresku upravu i raspitivali se o plaćanju poreza dobijali su kontradiktorne informacije. Sada se država setila, pošto nije obaveštavala i kontrolisala poreske obveznike, da odjednom počne da primenjuje zakon – kaže Pogačar i navodi da su Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi uputili predlog za rešavanje ovog problema u kome između ostalog traže obustavu postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja.
„Politika” od Ministarstva finansija i Poreske uprave nije dobila odgovor šta će uraditi s ovim pitanjem u vezi.
Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, kaže da povećanje prijava za samooporezivanje može da ne znači ništa. To ukazuje da se određeni broj ljudi odazvao pozivu Poreske uprave, ali ništa više od toga. Kada bi bila poznata suma uplaćenih poreza, tada bismo znali da li je podneto 1.500 prijava na iznose od po 50 evra ili se stvarno pojavio jedan veliki obveznik i platio porez.
Prema njegovom mišljenju, Ministarstvo finansija treba da sedne sa frilenserima za sto i da reše ovaj problem dugoročno. Oni bi trebalo da budu prepoznati kao specifična grupa i da se vidi kako da im se u okviru poreskog sistema nađe mesto. To bi bilo fer i sa jedne i sa druge strane.
Radosavljević kaže da ovo ne bi trebalo izjednačavati sa pričom o paušalcima i da njima nije oprošten dug već reprogramiran.
– Ja nisam za otpisivanje bilo čijeg poreza iako država često to radi za neka pravna lica. Ali za odlaganje plaćanja i davanje nekog roka u kome to treba da se plati – jesam. To što neko nije plaćao porez pet godina jeste njegova odgovornost, ali je odgovornost i Poreske uprave. Znači da neko u Poreskoj upravi pet godina nije radio svoj posao. Da se ne bi tražilo ko je više odgovoran, država treba da ponudi neki rok u kome će se izmiriti zaostale obaveze. Opraštanje poreza stvara moralni hazard. Izričito sam protiv toga jer to narušava poreski sistem – kaže Radosavljević.
