Francuska vlada bila je primorana da organizuje usporen i krajnje oprezan izlazak iz vanrednog stanja upravo zbog pritiska lokalnih vlasti. Predsednik Makron i premijer Filip primili su predstavnike udruženja predsednika opština Francuske posle prve najave izlaska iz vanrednog stanja.
Iako je Francuska zemlja sa tadicionalno centralizovanim uređenjem, u prvoj liniji borbe protiv koronavirusa bile su – lokalne vlasti. Razlog je jednostavan: centralna državna administracija u Parizu iz svoje često birokratskse daljine niti je mogla dovoljno brzo da uvidi probleme sa zarazom koja se munjevito širila, niti je mogla da ih rešava.
Bilo je potrebno izvesno vreme da centralne vlasti ovo prihvate i shvate.
Pandemija koronavirusa počela je dramatično i vidljivo da se širi na istoku zemlje u departmanu Gornja Rajna u Alzasu u kome živi oko pola miliona stanovnika. U tamošnjoj bolnici u Miluzu 2. marta primljen je prvi pacijent čiji su nalazi pokazali infekciju.
Naknadnim konsultovanjem medicinskih arhiva, lekari su utvrdili da su lezije na plućima, za koje se ispostavilo da su tipične za koronavirus, u bolnici u obližnjem Kolmaru primećene na skenerskom nalazu kod nekih pacijenata još u novembru prošle godine.
Virus je stigao
U noći između 2. i 3. marta, hitna pomoć u Miluzu dobila je pet puta više poziva nego obično. Nedelju dana kasnije, 60 dodatnih kreveta u intezivnoj nezi, dobijenih improvizovanim proširenjima na račun drugih odeljenja, nije bilo ni izdaleka dovoljno da primi sve pacijente sa teškim plućnim komplikacijama koje je virus izazvao.
Već u toj, prvoj nedelji ispostavilo se da u bolnicima u Miluzu i Kolmaru nema dovoljno zaštitnih maski, ni zaštitne odeće za medicinsko osoblje. U nedelji između 9. i 16. marta, sistem u ovim bolnicama počeo je da pada jer zaraženi lekari i medicinske sestre nisu dolazili na posao. Preostalo osoblje, često profesionalno i neiskusno, mora da primenjuje načela ratne medicine o kojoj jedva da su čitali u udžbenicima: primorani su da biraju pacijente i primaju samo pacijente za koje procene da imaju šanse da prežive.
Virus prodire u centre za stara lica i one za osobe sa hendikepom. Osoblje u ovim centrima svedočiće kasnije o užasu kroz koji su prošli. Televizijske kamere će 6. marta zabeležiti izlazak u pozorište predsednika Francuske Emanuela Makrona, i njegove supruge, a već 9. marta u departmanu Gornja Rajna u Alzasu zatvaraju se sve škole.
U Parizu udaljenom oko 500 km još uvek je vladala skoro bezbrižna atmosfera do te mere da nije otkazan prvi krug lokalnih izbora koji će biti održani 15. marta.
Tog dana pred kraj glasanja, šef hitne pomoći bolnice u Kolmaru seo je u svoj privatni automobil i išao od jednog do drugog glasačkog mesta sakupljajući neispražnjene bočice sa dezinfekcionim sredstvima da bi ih odneo svom osoblju.
Tokom izbora – mnogi su se zarazili uprkos merama predostrožnosti jer je u to vreme pandemija bila u usponu. Lekari, studenti dežurni na glasačkim mestima i članovi porodica preminulih podneće zbog toga u maju tridesetak tužbi protiv premijera Eduara Filipa, bivše ministarke zdravlja Anjes Bizen i sadašnjeg ministra zdravlja Olivijea Verana.
Alzas sa svojim idiličnim pejzažima iz dečijih slikovnica „Mačak u čizmama“ u martu kao da je postao neka posebna, od strane centralnih vlasti, zaboravljena teritorija.
Nikola Žander, predsednik opštine gradića Altkirš, udaljenog 20 kilometara od Miluza, ispričaće kasnije da je početkom marta tokom jednog sastanka o opštinskom budžetu dobio SMS u kome je saznao da je lokalni poslanik u nacionalnom parlamentu Žan Lik Ricer i nekadašnji gradonačelnik Altkirša primljen u bolnicu. „Tada sam shvatio da je virus stigao kod nas“, rekao je Žander.
Odmah je odlučio da zatvori škole, bolnice, pozorište… Opština je oformila „krizni štab“ vatrogasnom službom koja u Francuskoj ima i ulogu dopremanja pacijenata u hitnu pomoć. „Sve što smo do tada znali ostavili smo iza sebe, tada je bilo važno da u novoj situaciji nikoga ne ostavimo i ne zanemarimo“.
Bitka za Alzas
Žander kaže da je početkom marta shvatio opasnost, ali da je to bilo vreme kada se o ograničavanju kretanja još nije govorilo. Sebi je postavio pitanje „ko sam ja da na mom malom nivou donesem ovakve odluke?“. Zvao je na sve strane da pita za savet, da ne izađe van okvira zakona republike. Sve informacije su bile maglovite.
„Bili smo sami, prepušteni sami sebi. Znam da nije korektno da tako nešto kažem, ali tako je bilo“, ispričaće kasnije za pariski dnevnik „Mond“. Žander i njegova ekipa sve su morali sami da „izmisle“. Iako u celoj Francuskoj još nije bilo proglašeno vanredno stanje, u Alzasu je bilo dramatično. Trebalo je zato u novim okolnostima velike zaraze odrediti nova pravila po kojima će funkcionisati gradska čistoća, bezbednost, administracija.
„Posle svega ovoga treba izvući pouke“, smatra Žander.
Krajem marta u pomoć bolnicama u Alzasu stigli su helikopteri iz susedne Švajcarske i Nemačke koji su evakuisali bolesne na svoje teritorije. Tek krajem marta francuska vojska instalirala je poljsku bolnicu na parkingu bolnice u Miluzu, a vojni helikopteri evakuisali su bolesnike na zapad zemlje.
Preminulih je tada bilo već preko šest hiljada u celoj Francuskoj od čega čak polovina u malom departmanu Gornja Rajna.
Predsednica Saveta lokalnih vlasti ovog departmana Brižit Klinkert iz Kolmara svedoči da je sama pregovarala i dogovorila transfer pacijenata u susednu Švajcarsku i Nemačku.
Jednostavno nije bilo vremena za „veliku politiku“ iz državnih centara. Ministarstvo zdravlja pokrajine Bad-Virtemberg (uz granicu sa Francuskom) poslalo joj je listu slobodnih mesta u klinikama u poslednjem trenutku pred ponoć, uoči zatvaranja granica. Nadležna francuska prefektira i lokalna zdravstvena agencija bile su informisane. Gospođa Klinkert operaciju transfera zatim je organizovala sama. U martu su medicinski helikopteri sa bojama nemačke zastave svakodnevno sletali u bolnice u departmanu Gornja Rajna. Gospođa Klinekrt je češće na liniji imala nemačke zdravstvene vlasti nego francuske.
Napetost između lokalnih i centralnih vlasti ponekad je postajala čak zabrinjavajuća. To dobro ilustruje jedna epizoda koja se dogodila krajem marta. Suočena sa dramatičnim manjkom maski u bolnicama, jer od 2013. godine nisu obnavljane strateške rezerve, francuska vlada je donela odluku o rekviziciji svih medicinskih maski na državnoj teritoriji. Čak ni apoteke nisu imale pravo da ih prodaju.
Bolnice u Alzasu našle su se tada u tragičnoj situaciji jer, uprkos obećanjima iz Pariza, maski nije bilo, a crno tržište je cvetalo. Lokalne vlasti osnovale su neku vrstu asocijacije koja je naručila i kupila maske iz inostranstva. Kada je avion sa tim maskama aterirao na aerodrom Miluz-Bazel – francuski žandarmi su sve zaplenili i poslali u Pariz. Obrazloženje je bilo da je to naređenje – maske su potrebne bolnicama.
„Ali mi smo ih zato i kupili – za naše bolnice“, protestovali su predsednici opština i komuna u Alzasu.
Kada je krajem aprila i početkom maja Vlada najvila da će 11. maja početi izlazak iz vanrednog zdravstvenog stanja, mnogi su bili (prijatno) iznenađeni „decentralističkim“ govorom premijera Filipa. „Ostaviti lokalnim vlastima, naročito predsednicima opština i prefektima, mogućnost da prilagođavaju državnu strategiju lokalnim okolnostima“, rekao je on. Predsednik Makron potvrdio je takođe da je državna strategija izlaska iz vanrednog zdravstvenog stanja zasnovana na „paru predsednik opštine–prefekt“.
Crvena i zelena zona
Objavljena je zeleno-crvena mapa Francuske, na kojoj se videlo da je zemlja podeljena na dva kompaktna dela. Crvena zona – koja je samo donekle spremna za izlazak iz vanrednog stanja – obuhvatala je parisku oblast i istok zemlje, koji se na severu graniči sa Belgijom i Luksemburgom, na istoku sa Nemačkom i na jugu sa Švajcarskom.
Francuski premijer je objasnio je da će „crveni“ deo Francuske takođe izaći iz vanrednog zdravstvenog stanja 11. maja, ali uz znatno strože mere, a škole će ostati zatvorene.
Francuska vlada bila je primorana da organizuje usporen i krajnje oprezan izlazak iz vanrednog stanja u „crvenom“ i „zelenom“ ritmu upravo zbog pritiska lokalnih vlasti. Predsednik Makron i premijer Filip primili su predstavnike udruženja predsednika opština Francuske posle prve najave izlaska iz vanrednog stanja koja je delovala više motivisana ekonomskim nego zdravstvenim razlozima. Pre podele na „crvenu“ i „zelenu“ Francusku, mediji su preneli da je 316 predsednika opština iz crvene zone – iz pariske oblasti i sa istoka zemlje – poslalo otvoreno pismo vladi, upozoravajući je da škole nisu u mogućnosti da ispune sve nove zdravstvene norme.
Pošto je drugi krug lokalnih izbora predviđen za 22. mart morao da bude otkazan, lokalne vlasti u Francuskoj našle su se u situaciji koja nije bila precizno predviđena zakonom. Opštinski saveti koji su u celini izabrani tokom prvog kruga mogli su da preuzmu funkcije tek u drugoj polovini maja. Bilo je potrebno dva meseca da bi nove ekipe preuzele rukovođenje opštinama umesto uobičajenih pet dana.
Polovinom maja broj preminulih od zaraze koronavirusom u Francuskoj prešao je 28 hiljada. Broj novozaraženih i primljenih u bolnice bio je u konstantnom opadanju. Francuska vlada odlučila je da raspiše drugi krug lokalnih izbora za 28. maj kako bi oko 35 hiljada francuskih komuna moglo da dobije opštinske savete, predsednike opština i njihove pomoćnike „u normalnim okolnostima“, kako je rekao premijer Filip.
Premijer je objavio i novo pravilo: ako komune i opštine nemaju dovoljno velike prostorije za održavanje sastanaka – odobrava se sastajanje na teritoriji drugih komuna kako bi se ispoštovalo pravilo držanja odstojanja.
Iz teškog iskustva sa pandemijom predsednici opština – naročito malih komuna – izašli su uzdignute glave, kao oni koji su podneli najveći teret, našli se građanima u nevolji i dali primer požrtvovanja i republikanske solidarnosti. Očekuju sada da i centralne vlasti izvuku pouke.
Piše Nataša Jokić
