Energetska sanacija porodičnih kuća i stanova donosi brojne benefite, ali uključuje i određene izazove. Dve kragujevačke porodice, za Portal Naša mesta, prenose svoja iskustva.
Energetska sanacija koja obuhvata mere poput ugradnje izolacije, zamene stolarije, unapređenja sistema grejanja i ugradnje energetski efikasnih uređaja, postaje sve popularnija među porodicama u Srbiji.
Dobrivojevići, iz kragujevačkog naselja Aerodrom, zamenili su dotrajalu stolariju u stanu na šestom spratu stambene zgrade. Porodica Stanković iz naselja Pivara tokom više godina sprovela je nekoliko mera energetske sanacije: pre šest godina zamenjen je sistem grejanja, 2021. uradili su spoljnu izolaciju porodične kuće i 2023. zamenili dotrajalu drvenu stolariju.
Smanjenje računa za struju i novi izazovi
Tanja i Miloš Stanković su godinama plaćali visoke račune za struju i gledali kako im kilovati skupe električne energije „cure” iz kuće u kojoj žive sa dvoje dece.
„Kada su zime bile hladne stara TA peć u dnevnoj sobi radila je i danju i noću kako bismo dogurali do 22 stepena, a slična situacija je bila i u dečjoj sobi koju smo grejali jednim „norveškim radijatorom”, a u njoj su naše ćerke učile i stalno se žalile da im je hladno. Zbog toga smo odlučili da podignemo kredit, kupimo kotao i promenimo način grejanja”, kaže Tanja i dodaje da je Miloš, koji je mašinski inženjer, sam montirao novi kotao na pelet i postavio kotlove.
„Grejanje je bilo znatno bolje, računi za utrošenu električnu energiju prepolovljeni, a ušteda u potrošnji struje nam je pokrivala pola rate kredita. Dobili smo i više prostora u dnevnoj sobi, kada smo izbacili TA peć… Međutim, javio se novi problem – na pojedinim spoljnim zidovima pojavila se vlaga”, kaže Miloš.
Bilo mu je jasno da je kući sagrađenoj 1972. godine, potrebna spoljašnja termoizolacija, ali ponovo je problem bio novac.
„Srećom, moja supruga koja je učiteljica čula je da postoji mogućnost da se konkuriše za subvencije za neku vrstu energetske rekonstrukcije kuća pa smo se odlučili da se prijavimo”, kaže Miloš.
Po njegovim rečima procedura je bila brza i efikasna, ali podseća da su imali sve potrebne papire i već u leto 2021, kuća je bila ušuškana.
Nova stolarija uz državne subvencije
„Sledeći logičan korak na putu do potpune energetske sanacije bila je zamena dotrajale drvene stolarije, što smo uz gradske subvencije uradili proteklog leta, tako da sada živimo kao sav normaan svet u kući koja je energetski veoma efikasna”, kaže Mloš.
Supruga Tanja dodaje da je posle svih urađenih popravki i rekonstrukcija zimi u kući toplo, a leti nije potrebna intenzivna upotreba klime.
„Mislim da je, bar u našem slučaju, energetska sanacija dala maksimalne rezultate. Potrošnja struje je upola manja, od kada je sve ušuškano u staklenu vunu i izolovano, manja je i potrošnja peleta, a u kući nam je udobnije i komfornije, a i njena tržišna cena je znatno veća”, kaže Tanja i iskreno preporučuje sugrađanima da obavezno što pre obave energetsku sanaciju svojih kuća i stanova.
Porodica Dobrivojević živi u stanu sa centralnim grejanjem, ali su im računi bili visoki, a u stanu je često, pogotovu zimi bilo prohladno, zbog čega su iskoristili mogućnost da uz državne subvencije promene stolariju.
Kako kaže Dobrila Dobrivojević, zamena pet prozora i jednih balkonsskih vrata koštala je 2.500 evra, od čega je njihov deo iznosio oko 1.100 evra.
„Mi smo penzioneri i svakako da bismo sa svojim primanjima mogli sebi da priuštimo ovu vrstu ulaganja. Međutim, kada smo saznali da će polovinu troškova snositi grad Kragujevac, odmah smo rešili da promenomo stare dotrajale metalne prozore novom PVC stolarijom. Učinili smo to i zbog toga što se najavljuje da će naselje Aerodrom biti prvo naselje u gradu u kome će stanovi dobiti kalorimetre, i što će grejanje biti skuplje”, kaže Dobrila.
Svaki dinar uložen u energetsku efikasnost zlata vredan
Dobrivojević kaže da će u naselju u kome živi uskoro početi postavljanje spoljašnje izolacije na stambenim zgradama i da će, kada njena zgrada bude odlučivala, prva glasati za to.
Ona posebno ističe profesionalnost i efikasnost gradske službe za energetiku u kojoj su joj pomogli da brzo reši sve adminstrativne probleme i prijavi se na konkurs.
„Zahaljujući njima protekle zime stan nam je bio mnogo topliji nego ranije jer severac, koji na Aerodromu zimi duva kao u Sibiru, nije mogao da uđe u stan, a kamoli da nam noću širom otvori prozor na dnevnoj sobi. Zaista mislim da je ovo što smo uradili bilo veoma korisno i preporučila bih svim penzionerima da to urade”, kaže Dobrila.
Naši sagovornici se slažu da je finansiranje ovakvih radova po pravilu najveći izazov, ali na osnovu svog iskustva tvrde da je svaki dinar uložen u energetsku efikasnost zlata vredan. Njihova iskustva pokazuju da energetska sanacija može doneti značajne uštede, poboljšati kvalitet života i smanjiti ekološki otisak, iako zahteva inicijalnu investiciju i suočavanje sa nekim logističkim izazovima.
