Kragujevac: Iskustvo profesionalnog upravnika – treba razvijati svest o energetskoj efikasnosti kod građana

Ulaganje u energetsku efikasnost donosi uštedu i vlasnicima stanova i državi. Reč je o čak 50 procenata manjim računima za građane, a država bi mogla da uštedi desetine miliona evra.

Unapređenje energetske efikasnosti uštedelo bi državi desetine miliona evra godišnje, a značajne benefite imali bi i građani čiji bi računi za plaćanje bili manji za 30 do 50 odsto, u zavisnosti od energetskog razreda u kojem bi se našle njhove zgrade nakon izvršene energetske sanacije”, kaže za Portal „Naša mesta” Tijana Radisavljević, profesionalna upravnica, koja tu funkciju obavlja u 20 zgrada u Kragujevcu.

Jedna od zgrada kojom upravlja se nalazi u ulici Voje Manojlovića 4 na trgu „Mala vaga” u Kragujevcu. Sagrađena je 1977. godine i od tada nije previše urađeno u pogledu bilo kakvog održavanja ili energetske sanacije.

„Kada je u pitanju energetska efikasnost, najveći problem u ovoj zgradi je stolarija koja je izrađena od metala i preko koje se gubi ogromna količina toplotne energije kao i spoljašnja termoizolacija, koja je bila napredna pre pola veka kada je zgrada građena, ali bi danas trebalo da se pojača“, kaže Radisavljević.

Otklanjanje ta dva suštinska problema značajno bi popravilo rejting zgrade u pogledu njene energetske efikasnosti.

Smanjeni računi za struju ali nema uštede na računima za toplotnu energiju

Tijana Radosavljević kaže da je polovina vlasnika stanova dotrajalu metalnu zamenila PVC stolarijom. U njihovim stanovima je „zimi dosta toplije, a leti hladnije”. Smanjena je i  upotreba dodatnih grejnih tela zimi i rashladnih uređaja leti, koji su u tim periodima „gutali kilovate”, dok je toplotna energija iz radijatora „oticala na sve strane”.

„U tom pogledu napravljen je dobar iskorak, jer je u tim stanovima smanjena potrošnja električne energije, a samim tim i računi za struju. Međutim, vlasnici stanova koji su investirali u podizanje njihove energetske efikasnosti nisu ostvarili nikakav benefit na računu za toplotnu energiju, jer se ona i dalje obračunava po zastarelom sistemu po kvadraturi, a ne po potrošnji”, kaže sagovornica Portala „Naša mesta”.

„Pored toga pre dve godine zamenjena je i podstanica razmenjivača toplotne energije koja je takođe smanjila gubitke, a u svim zajedničkim prostorijama klasično osvetljenje je zamenjeno led lampama. Zastakljeni su i prozori na požarnom stepeništu i na svetlarnicima, tako da bi po mojoj oceni stepen energetske efikasnosti ove zgrade, na skali od 1 do 10, bio 4, jer glavni posao tek predstoji”, kaže Radisavljević.

Potrebna je promena svesti o uštedi energije

Međutim, na osnovu sopstvenog iskustva u upravljanju zgradama i rada sa vlasnicima stanova, Radisavljević smatra da „energetska sanacija zgrada neće biti ni laka i ni brza ukoliko se ne bude menjala svest o značaju uštede svih vrsta energije za državu i za narod”.

„Moram da priznam da mlađi ljudi koji su uglavnom kupili stanove na kredit u novogradnji mnogo bolje razumeju da, time što su se sa porodicama uselili u nove stanove, ne prestaje njihova briga o trošenju energetskih resursa u njoj i njenom celokupnom održavanju. Oni u potpunosti shvataju da su u zgradama u kojima žive, njihovi ’i krovovi, i podrumi, i garaže i liftovi’”, i spremni su da podrže svaku akciju koja se odnosi na unapređenje života u njoj”, kaže Radisavljević.

Za razliku od njih, dobar deo starijih vlasnika stanova dobijenih u nekim prošlim vremenima od države ili preduzeća u kojima su radili, a u vreme hiperinflacije otkupljenih za nekoliko stotina evra, nisu bitnije promenili svoj nasleđeni „socijalistički odnos i ponašanje prema zgradi kao zajedničkoj kući i zajedničkoj brizi”.

Stavovi izneti u podržanom medijskom programu nužno ne izražavaju stavove grada Kragujevca koji je dodelio sredstva.