Globalni dan vetra, kao praznik koji se obeležava svakog 15. juna u svetu, izuzetna je prilika da se ukaže na značaj energije vetra u ciljevima dostizanja karbonske neutralnosti, i energetske bezbednosti i nezavisnosti svake države, saopštilo je Udruženje OIE Srbija.
-Evropa dobija 16 posto električne energije iz energije vetra, pokazuju podaci Wind Europe, čija statistika takođe kaže da industrija energije vetra zapošljava oko 300 hiljada ljudi u Evropi. U Evropi je uloženo 41,4 milijarde evra u izgradnju 24,6 GW novih vetroelektrana u 2021. godini. Od toga u EU finansirano je 19 GW, a izgrađeno 11 GW u 2021, ali je i to daleko od potrebnih 32 GW novih kapaciteta godišnje da bi se dostigao evropski target udela OIE od 45% u 2030. godini, navodi se u saopštenju.
Kako je navedeno, u narednih 5 godina, očekuje se da vetroelektrane na zemlji čine 76% ukupnog kapaciteta vetroelektrana u Evropi. Projektno finansiranje je imalo 46% vetroelektrana, a na korporativnoj bazi 54%.
Evropa ima velika očekivanja od industrije energije vetra
Sudeći po ambicioznim planovima iz Zelene agende i programa RePower EU, Evropa ima velika očekivanja od industrije energije vetra. Plan je da sa 190 GW u 2021. godini instalisani kapacitet vetroelektrana poraste na 480 GW do 2030. godine. Najveća prepreka je permitting bottlenecks, zbog čega EU preduzima mere da ukloni administrativne prepreke za brže dobijanje svih potrebnih dozvola kako bi se ubrzala izgradnja vetroelektrana, jer je kapacitet tržišta trenutno da gradi 18 GW vetroelektrana godišnje u narednih pet godina.
Učešće korporativnog PPA raste iz godine u godinu kao izvor prihoda projekata. U 2021. otprilike 10% novih vetroelektrana je obezbedilo prihode kroz korporativni PPA. Ukupno 18,8 GW vetroelektrana u Evropi ima zaključene korporativne PPA.
Energija vetra nedovoljno iskorišćena u Srbiji
Inače, u Srbiji je izgrađeno 8 vetroelektana ukupnog kapaciteta 398 MW i čine 4,4 % kapaciteta elektrana u Srbiji. Prema izveštaju Agencije za energetiku RS iz maja 2022. godine proizvodnja vetroelektrana iznosila je rekordnih 1,004 GW u 2021. godini i činila 2,8 % u ukupnoj proizvodnji električne energije Srbije, ali sa druge strane, ovaj podatak ukazuje da je potencijal energije vetra još uvek nedovoljno iskorišćen.
Udruženje OIE Srbija ukazuje da već izvesno vreme postoji zastoj u realizaciji projekata iz energije vetra i to u vreme kada je svaki kilovat električne energije u Srbiji više nego potreban.
-Nadamo se da će uskoro biti pronađen mehanizam selekcije projekata u postupku priključenja da se operator prenosnog sistema rastereti brojnih zahteva za priključenje koji opterećuju državne organe iako ne predstavljaju izgledne projekte i ozbiljne investitore. Takođe, nadamo se da će se vrlo brzo regulisati pitanje balansne odgovornosti za povlašćene proizvođače, ali i preispitati postojeći sistem dvostrane premije tako što će uzeti u obzir prvobitno predloženi koncept jednostranog premijskog modela, i najzad preispitati maksimalna otkupna cena za vetroelektrane od 55,68 €/MWh, koja je neisplativa prema cenama na tržištu za projekte vetroelektrana u Srbiji, zaključeno je u saopštenju.
