Evropska komisija predložila je značajne izmene u pravilima Zajedničke poljoprivredne politike, uključujući ublažavanje ekoloških obaveza i smanjenje administrativnih zahteva.
Evropska komisija predstavila je 14. maja nacrt reformi koji podrazumeva ublažavanje ekoloških obaveza u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), programa vrednog više milijardi evra. Predložene promene imaju za cilj da smanje birokratiju, povećaju fleksibilnost na terenu i odgovore na zahteve koje su poljoprivrednici mesecima isticali na protestima širom kontinenta.
Ove izmene su odgovor na dugotrajne proteste poljoprivrednika širom EU i potrebu za stabilnijim uslovima proizvodnje hrane.
Prema navodima Komisije, potencijalna godišnja ušteda za proizvođače mogla bi da iznosi do 1,58 milijardi evra, što bi značajno olakšalo poslovanje, naročito malim i srednjim gazdinstvima.
Manje provera, više slobode
Jedna od ključnih izmena odnosi se na smanjenje broja inspekcija na licu mesta – farme bi ubuduće bile predmet samo jedne kontrole godišnje. Takođe, male farme mogle bi biti oslobođene osnovnih ekoloških uslova ako prihvate dobrovoljne mere zaštite životne sredine.
Uvedene su i novine u pogledu isplata – paušalni godišnji iznos koji se može dobiti biće udvostručen i iznosiće 2.500 evra, što posebno pogoduje mikroproizvođačima.
Fleksibilniji odnos prema travnjacima i CO₂
Prema novim pravilima, poljoprivrednici će moći da uklone do 10 odsto trajnih travnatih površina, što je dvostruko više u odnosu na prethodna ograničenja. EU je dosad insistirala na njihovom očuvanju radi skladištenja ugljen-dioksida, ali je, kako navodi Komisija, realnost terenskih uslova naterala na prilagođavanje politika.
„Komisija je na strani poljoprivrednika. Dajemo sve od sebe da smanjimo birokratiju kako bi se oni mogli fokusirati na ono što najbolje rade – proizvodnju hrane – i istovremeno zaštitili prirodne resurse“, izjavio je Kristof Hansen, evropski komesar za poljoprivredu.
Ova inicijativa deo je šireg plana EU da uskladi ambiciozne ciljeve u oblasti zaštite životne sredine sa ekonomskom održivošću poljoprivrednog sektora, posebno u svetlu rastuće konkurencije, klimatskih izazova i promena u globalnim trgovinskim tokovima.
