Evropska unija planira da uvede novi klimatski okvir koji po prvi put dozvoljava korišćenje kredita za ugljenik iz zemalja u razvoju kao deo strategije smanjenja emisija.
Evropska komisija predložiće novi obavezni cilj smanjenja neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine, u odnosu na nivo iz 1990. godine. Po prvi put, predlog uključuje mogućnost da zemlje članice pokriju deo svojih ciljeva kroz kupovinu kredita za ugljenik iz zemalja u razvoju.
Ova fleksibilnost uvedena je pod pritiskom pojedinih članica EU, među kojima su Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Češka, koje traže ublažavanje obaveza za industrijski sektor.
Krediti za ugljenik kao novi instrument
Prema nacrtu, do tri procentna poena cilja za 2040. godinu može biti ostvareno putem međunarodnih ugljeničnih kredita koji se kupuju na tržištima pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ovi krediti bi se postepeno uvodili od 2036. godine, uz strogo definisane kriterijume za njihovo poreklo, trajanje i ekološku validnost.
Krediti za ugljenik funkcionišu kao dozvole koje omogućavaju da se jedna tona emisije CO2 kompenzuje tako što se ista količina eliminiše negde drugde, najčešće kroz projekte pošumljavanja ili obnovljivih izvora energije u zemljama u razvoju. Ideja je da se globalna emisija smanji tamo gde je to trenutno najefikasnije, ali kritike postoje jer mnogi takvi projekti ne ostvaruju obećane rezultate ili odlažu lokalne klimatske reforme.
Krediti nastaju kroz projekte poput pošumljavanja ili zaštite šuma, najčešće u zemljama Globalnog juga, ali dosadašnja istraživanja ukazuju da mnogi od njih nisu ostvarili očekivane koristi za klimu.
Izbor sektora prepušten državama članicama
Predlog takođe ostavlja prostor članicama EU da samostalno biraju sektore privrede kroz koje će doprineti ostvarenju cilja – što dodatno olakšava tranziciju zemljama sa različitom struukturom emisija i industrijskom bazom.
Ipak, evropski savetnici za klimatsku politiku izrazili su zabrinutost zbog planova za uključivanje stranih kredita. Upozoravaju da bi ulaganje u takve instrumente moglo da uspori razvoj lokalnih zelenih tehnologija i preusmeri sredstva iz domaćih inovacija.
Klimatske promene zahtevaju hitne korake
Evropa je danas najbrže zagrevajući kontinent na planeti. Talasi ekstremnih vremenskih uslova, uključujući požare i suše, dodatno pojačavaju pritisak na donošenje ambicioznih i održivih klimatskih odluka. U tom kontekstu, predloženi cilj za 2040. godinu predstavlja važan korak, ali i otvara pitanje balansa između klimatskih ambicija i realne implementacije.
