Upoznavanje građana sa značajem unapređenja energetske efikasnosti stambenih objekata ima ključnu ulogu u postizanju održivih ciljeva i smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu, smatraju stručnjaci za oblast energetike.
Ta vrsta obrazovanja posebno se odnosi na deo populacije vlasnika stanova, koja iz različitih razloga ne želi ili ne može da izdvaja sredstva za investicije poput postavljanja spoljne termoizolacije na zgradama građenim šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka kada se nije vodilo mnogo računa o energetskoj efikasnosti i karbonskom otisku, jer je priroda bila nezagađna, a cena toplotne energije, strogo kontrolisana socijalna kategorija poput cena hleba i mleka.
Transfer znanja
U Regionalnoj privrednoj komori Kragujevac su od 2020. do 2023. godine održana dva ciklusa obuke za upravnike zgrada pod nazivom „Uloga upravnika i lokalne zajednice u programu energetske sanacije stambenih zgrada” u okviru projekta „Bolja energijaˮ Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Jedan od predavača na seminaru, Marko Nikolić, rekao je Portalu „Naša mesta” da je ideja obuke da se podigne svest upravnika i stambenih zajednica o načinima i modelima finansiranja unapređenja mera energetske efikasnosti u stanovima, ali i na kompletnim stambenim zgradama.
Prema njegovim rečima, tom vrstom edukacije bili su obuhvaćeni svi profesionalni upravnici od kojih se očekuje da tako stečena znanja prenose na vlasnike stanova, posebno u delu njihove motivacije za energetsko saniranje stambenih zgrada, tim pre što taj posao treba da kompletira do sada završenu energetsku rekonstrukciju stanova.
Kragujevac je jedan od 15 gradova u kojima se, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), realizuje ESCO projekat vredan 64,5 miliona evra, u okviru koga će se energetski sanirati stambene zgrade koje će nakon toga preći na naplatu grejanja po utrošku.
Presudna podrška države
Projektom je predviđeno da država finansira izradu svih potrebnih studija i elaborata, kao i 50 odsto vrednosti investicije, dok će ostatak građani plaćati kroz račune za grejanje u periodu od osam do jedanaest godina. Međutim, iako za tu izuzetnu mogućnost vlada ogromno interesovanje, u praksi je situacija nešto drugačija, odnosno odziv je slabiji od očekivanog.
Treba podsetiti da ni za energetsku rekonstrukciju kuća i stanova u početku nije vladalo preveliko interesovanje, da bi za protekle tri godine realizacije projekta tu mogućnost iskoristilo 20.000 domaćinstava, a očekuje se da će do kraja projekta (31. decembar 2027. godine) državne subvencije za energetsku sanaciju iskoristiti još toliko domaćinstava.
„Ono što treba imati stalno u vidu je činjenica da se smanjenjem potrošnje energije direktno smanjuju troškovi domaćinstva. Energetski efikasni objekti smanjuju emisije štetnih gasova i zagađenje, što doprinosi očuvanju životne sredine. Edukovanjem građana o ovim efektima može se povećati svest o tome koliko pojedinačne akcije mogu imati globalni uticaj”, rekao je Nikolić.
U Kragujevcu su subvencije za energetsku sanaciju kuća i stanova izazvale veliki interes građana, što pokazuje njihovu svest o važnosti energetske efikasnosti. Ipak, problem finansiranja obimnijih projekata, kao što je termoizolacija spoljnih fasada zgrada, ostaje izazov za mnoge.
Pogled u komšijsko dvorište
U Bugarskoj je država prepoznala važnost energetske efikasnosti i uvela širok program subvencija za renoviranje stambenih zgrada, posebno onih izgrađenih pre 1999. godine. Ovaj program je uključivao finansiranje do 100 odsto troškova za termoizolaciju, zamenu stolarije, instalaciju novih krovova i druge mere energetske efikasnosti.
Dobar rezultat su dali i programi koji su kombinovali državne subvencije sa sredstvima Evropske unije, što je omogućilo visok nivo sufinansiranja za vlasnike stanova. U nekim slučajevima, opštine su obezbeđivale dodatna sredstva kako bi olakšale finansijski teret građanima.
Hrvatska je takođe imala uspešne programe energetske obnove stambenih zgrada, koji su uključivali značajne subvencije iz fondova EU i nacionalnog budžeta.
Fond za zaštitu okoliša i energetsku efikasnost bio je glavni nosilac programa u okviru kojeg su građani mogli dobiti do 60 odsto sufinansiranja za projekte energetske obnove, uključujući termoizolaciju fasada.
U Hrvatskoj je postojao zakon koji je zahtevao da svi stanari u zgradi učestvuju u energetskoj obnovi, ukoliko većina donese odluku o tome. Time se izbeglo blokiranje projekata zbog pojedinačnih neslaganja.
Slediti pozitivne primere
Pozitivni primeri iz dve zemlje, članice EU, su primenjivi i u Srbiji ali je potrebno razmotriti mogućnost povećanja subvencija kako bi se kombinacijom državnih sredstava i sredstava EU mogao olakšati finansijski teret građanima.
Osnivanje fonda za energetsku efikasnost koji bi se bavio ovim pitanjem, slično hrvatskom Fondu za zaštitu okoliša i energetsku efikasnost, moglo bi unaprediti upravljanje i distribuciju sredstava.
Takođe, uvođenje povoljnih kredita sa niskim kamatnim stopama, specijalno namenjenih za energetske sanacije zgrada, pomoglo bi građanima da finansiraju deo troškova koji nisu pokriveni subvencijama.
Ovim pristupom Srbija bi mogla da unapredi energetsku efikasnost stambenih zgrada na nacionalnom nivou, smanjujući energetske troškove i unapređujući kvalitet života građana.
