U Evropi i Centralnoj Aziji tokom 2024. godine zabeleženo je 127.350 slučajeva malih boginja, što je dvostruko više nego prethodne godine i najviše od 1997. godine, upozoravaju WHO i UNICEF. Posebno su ugrožena deca mlađa od pet godina.
Broj slučajeva malih boginja u Evropi i Centralnoj Aziji dostigao je alarmantni nivo u 2024. godini, sa 127.350 registrovanih slučajeva, što je dvostruko više nego u 2023. godini i najviše od 1997. godine, saopštili su WHO i UNICEF.
Ovaj region, koji obuhvata 53 zemlje, uključujući evropske države i zemlje Centralne Azije, sada beleži trećinu svih slučajeva malih boginja u svetu.
Deca mlađa od pet godina najugroženija
Više od 40% zaraženih činila su deca mlađa od pet godina, a preko polovine obolelih je hospitalizovano zbog ozbiljnih komplikacija. Prema preliminarnim podacima, 38 osoba je preminulo od posledica bolesti.
Broj slučajeva malih boginja je od 1997. godine, kada je zabeleženo 216.000 slučajeva, u stalnom padu, sve do 2016. godine kada je registrovano svega 4.440 slučajeva. Međutim, nakon pandemije COVID-19, stopa vakcinacije je pala, što je omogućilo virusu da se ponovo proširi.
„Male boginje su se vratile i to je ozbiljno upozorenje. Bez visokih stopa vakcinacije, nema zdravstvene sigurnosti,“ upozorio je dr Hans Kluge, regionalni direktor WHO za Evropu.
Samo u 2023. godini, čak 500.000 dece u regionu nije primilo prvu dozu vakcine protiv malih boginja (MCV1), što je povećalo rizik od izbijanja epidemija.
Najugroženije zemlje Balkana i Centralne Azije
Posebno je zabrinjavajuće stanje u zemljama sa izrazito niskom stopom vakcinacije:
- Bosna i Hercegovina: manje od 70% dece primilo prvu dozu (MCV1) u poslednjih pet godina
- Crna Gora: manje od 50% dece vakcinisano
- Severna Makedonija i Rumunija takođe beleže zabrinjavajuće niske stope imunizacije
- Rumunija je u 2024. godini prijavila najveći broj slučajeva u regionu – čak 30.692 obolelih, dok je u Kazahstanu zabeleženo 28.147 slučajeva.
Poziv na hitnu akciju
Male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih bolesti, koja može izazvati ozbiljne komplikacije poput upale pluća, encefalitisa, proliva i dehidracije, a u nekim slučajevima i smrt. Pored toga, virus može oslabiti imuni sistem, povećavajući rizik od drugih infekcija.
Vakcinacija ostaje najbolja zaštita protiv ove opasne bolesti, a WHO i UNICEF pozivaju na hitne mere kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.
WHO i UNICEF pozivaju vlade da:
- Pojačaju potragu za slučajevima i sprovedu hitne kampanje vakcinacije
- Identifikuju ključne slabosti u zdravstvenim sistemima
- Ulože napore u podizanje svesti roditelja o značaju imunizacije
Naglašeno je da zemlje koje trenutno nemaju epidemiju moraju unaprediti nadzor nad imunizacijom i pripremiti se za moguće izbijanje zaraze.
