Za dozvolu fitosanitarne inspekcije od trenutka uzorkovanja robe na granici u proseku se prošle godine čekalo 10 dana, a za dozvolu sanitarne inspekcije 14 dana.
Na ovo je ukazao direktor Atlantik grupe Zoran Daljević, koji je i predsednik NALED-ovog Saveza za fer trgovinu, ističući da je za unapređenje graničnih procedura važna digitalizacija rada inspekcijskih organa.
“Svi smo svedoci scena da se kolone kamiona na granici ka Hrvatskoj protežu i do naplatne rampe. Digitalizacijom rada carine, inspekcija i laboratorija, kao i da se bar u okviru Cefta međusobno priznaju sertifikati, značajno bi se ubrzale procedure i smanjio pritisak na privredu, izbeglo bi se stvaranje zaliha robe”, istakao je Daljević na nedavno održanoj sednici Saveza za fer konkurenciju NALED-a.
Na sednici su razmatrane mere koje bi smanjile pritisak na nadležne organe i troškove kompanije posebno kada je reč o uvozu i izvozu hrane. Kao jedan od problema istaknuto je to da se nekada ne može tačno utvrditi koja je inspekcija nadležna u konkretnoj situaciji i za određenu vrstu robe. U zavisnosti od toga da li je proizvod biljnog, životinjskog porekla ili mešovita hrana, nadležno je Ministarstvo poljoprivrede i to veterinarska, fitosanitarna ili poljoprivredna inspekcija, dok je za kontrolu dečije hrane i dijetetskih proizvoda nadležno Ministarstvo zdravlja preko sanitarne inspekcije.
Goran Stamenković, pomoćnik ministra zdravlja, rukovodilac sektora za inspekcijski nadzor je rekao da je čak 50 odsto upražnjenih mesta u Odeljenju granične sanitarne inspekcije.
“Ako vam je na 270 radnih mesta inspektora, 100 upražnjeno, jasno je sa kakvim izazovima se suočavamo kako bismo organizovali rad. Reforma inspekcijskih službi započeta je pre nekoliko godina, očekujemo izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru. Predviđena je i digitalizacija rada granične sanitarne inspekcije”, naglasio je Stamenković, i najavio ažuriranje spiska ovlašćenih i akreditovanih laboratorija za uzimanje uzoraka.
Potrebna bolja veza sa laboratorijama i elektronsko podnošenje zahteva
Fitosanitarna inspekcija ima popunjena skoro sva mesta po sistematizaciji, ali joj je, zbog povećanog obima posla potrebno još inspektora.
U planu rada za 2024. godinu navode da im je za unapređenje rada potrebno:
- Povećanje broja inspektora zbog povećanog obima posla
- Obezbeđivanje sredstava za rad i poboljšanje tehničke opremljenosti
- Nadogradnja uspostavljene baze podataka odeljenja granične fitosanitarne inspekcije u delu komunikacije sa laboratorijama
- Elektronsko podnošenje zahteva stranke
- Priprema instrukcija i uputstava o postupanju graničnog fitosanitarnog inspektora
- Priprema detaljne analize rada odseka i inspektora
- Razmena iskustava između inspekcija i drugih državnih organa
Jedan sanitarni inspektor carini i na osam mesta
Sanitarni inspektori za granična područja postupaju po zahtevu stranke (postupak inspekcijskog nadzora se pokreće po zahtevu stranke) radi pregleda pošiljke hrane ili predmeta opšte upotrebe prilikom njihovog uvoza radi utvrđivanja zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti konkretne pošiljke i po službenoj dužnosti pri vršenju kontrolu putnika, prtljaga i sredstava u međunarodnom saobraćaju.
I u ovom sektoru fale inspektori. U Beogradu ima 30 mesta carinjenja, 11 inspektora, pa je broj mesta carinjenja po jednom inspektoru 2,7. U Šapcu ima 16 mesta carinjenja, dva inspektora i broj carinjenja po jednom inspektoru je 8. U Subotici ima 18 mesta carinjenja, 4,5 inspektora i broj carinjena po inspektoru je 4, Vranje ima 26 mesta carinjena, 4 inspektora i 6,5 broja mesta carinjenja po inspektoru.
Plan redovnih inspekcijskih nadzora Odeljenja granične sanitarne inspekcije za teritoriju za koju su nadležni (granična područja za vršenje sanitarnog nadzora) obuhvata:
• Inspekcijski nadzor oko 15.000 vazduhoplova u međunarodnom vazdušnom saobraćaju;
• Inspekcijski nadzor nad oko 10 drumskih prevoznih sredstava (vozovi, autobusi) prema epidemiološkim indikacijama;
• Inspekcijski nadzor oko 2.000.000 putnika, njihovih stvari u međunarodnom saobraćaju (u skladu sa epidemiološkom situacijom i eventualnog zatvaranja međunarodnih aerodroma), dominantno na Aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu i aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu;
• Takođe je planirana kontrola putnika koji se organizovano vraćaju sa hodočašća – hadžiluka u utvrđenom vremenskom terminu (promenljiv period prema verskom kalendaru);
• 6.000 zahteva stranaka za uvoz hrane;
• 37.000 zahteva stranaka za uvoz predmeta opšte upotrebe;
• 3.065 zahteva stranaka za kontrolu uzoraka, koji se odnose na uzorke hrane i predmeta opšte upotrebe koji se ne stavljaju u promet, već se uvoze radi ispitivanja tržišta, tehnološke probe, registracije proizvoda, kategorasanja, upisa u bazu podataka i slično, piše u planu rada Sanitarne inspekcije za granična područja za 2024. godinu.
