Životna sredina je jedan od prva tri prioriteta Vlade Srbije, a u prilog tome govori i činjenica da je rebalansom budžeta za četiri milijarde dinara uvećan budžet Ministarstva zaštite životne sredine, izjavila je resorna ministarka Irena Vujović.
Ministarka je, na otvaranju Regionalne konferencija „Tranzicija ka zelenoj ekonomiji“, podsetila da je zelena agenda za Zapadni Balkan usvojena u novembru 2020. i da se na sprovođenju deklaracije iz Sofije, u Srbiji između ostalog formira radna grupa za implementciju ove agende u kojoj će biti predstavnici 18 republičkih institucija.
„Zadatak ove radne grupe jeste da što bolje integriše zelenu agendu sa nacionalnim ciljevima i procesom pristupanja Evropskoj uniji“, objasnila je Vujović i dodala da je Srbiji potrebno više od 350 postrojenja za preradu otpadnih voda, 10.000 kilometara kanalizacione mreže.
Govoreći o problemima sa kojima se Srbija suočava u ovoj oblasti Vujović izjavila da u zemlji ima 3.500 identifikovanih divljih deponija i kao ključne istakla aerozagađenje, zatim otpadne vode kao i upravljanje čvrstim otpadom i dodala da će se u cilju njihovog rešavanja graditi 27 fabrika za preradu otpadnih voda, regionalni reciklažni centri u osam regiona.
Istakla je i da Srbija radi na usaglašavanju zakonodavnog okvira sa EU kao i da stvara uslove za održivi razvoj i klimatski neutralno društvo.
„Prošle godine je pripremljena mapa puta za cirkularnu ekonomiju, a poseban strateški dokument u okviru cirkularne ekonomije jeste trogodišnji program sa pratećim akcionim planom koji će biti gotov do kraja ove godine“, rekla je Vujović.
Ministarka je tokom izlaganja objasnila da je u toku i izrada programa za zaštitu vazduha sa akcionim planom kao i puno zakona koji se usaglašavaju sa zakonodavstvom Evropske unije i tom prilikom dodala da Ministarstvo zaštite životne sredine planira i niz infrastrukturnih projekata vezanih za kvalitet vazduha i da se već radi na zameni kotlarnica širom Srbije kao i na pošumljavanju.
