Inteligentni računari prepoznaju objekte i ljude, upravljaju procesima, donose odluke… Gde je granica i kako je ne preći?
Za časopis Naša mesta piše Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije
Za Portal Naša mesta priredila Mara Popins
Zahvaljujući nekom obliku veštačke inteligencije, praktično sve u našoj stvarnosti- od uzgajanja biljaka u stanu do kontrole saobraćaja u metropolama, može postati „pametno“.
Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence) jedna je od najperspektivnijih oblasti u informacionim tehnologijama. Ona omogućava računarima da se ponašaju inteligentno, da prepoznaju objekte i ljude, upravljaju procesima, donose optimalne odluke…
Mašinsko učenje je osnov za njenu primenu. Pre samo par godina delovalo je da je upotreba veštačke inteligencije daleka budućnost. Međutim, tehnologije postaju sve pametnije. Smatra se da će to, u vrlo bliskoj budućnosti, izazvati krupne društvene, tehnološke i biološke promene u svetu oko nas. Već sada se vidi da neke primene, poput prepoznavanje lica, mogu da predstavljaju opasnost za slobodu ljudi. Zbog toga se insistira na etičnoj i bezbednoj primeni veštačke inteligencije.
Veštačka inteligencija u Srbiji- potencijal za razvoj
Kod nas postoji naučni i stručni potencijal i širi društveni interes za razvoj i primenu veštačke inteligencije. Vlada Republike Srbije 2019. godine je usvojila „Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2020-2025. godine“. Usvojen je i Akcioni plan za njenu realizaciju.
Strategijom je definisano da, upotreba veštačke inteligencije treba da doprinese ekonomskom razvoju, unapređivanju kvaliteta života ljudi, razvoju nauke, stvaranju inovacija i unapređivanju kvaliteta usluga u javnom sektoru.
Predviđeno je da se testiraju rešenja za primenu veštačke inteligencije u oblastima zdravlja i medicine, poljoprivrede i šumarstva, transporta i pametnih gradova. U Strategiji se naglašava da aplikacije moraju biti etične i bezbedne, i da ne ugrožavaju privatnost građana i zaštitu podataka.
Prema podacima UN u gradovima danas živi oko 55 odsto ukupnog svetskog stanovništva. Stanovnici gradova imaju veće mogućnosti pri izboru zaposlenja i veći komfor. Istovremeno, sve je više problema u saobraćaju, zaštiti životne sredine, odnošenju smeća, snabdevanju energijom i vodom i upravljanju javnim poslovima.
To su razlozi za veću primenu mogućnosti veštačke inteligencije u velikim gradovima.
Inovacije za pametne gradove u Srbiji
Aplikacije za „pametni grad“ zasnivaju se na masovnoj primeni IKT (serveri, računari, mobilni računari i drugi elektronski uređaji), „pametnim“ telekomunikacionim mrežama, “Internet of Things“ senzorima, kolekcijama „Big data“ i metodama i alatima veštačke inteligencije.
To su najčešće aplikacije za informisanje o kretanju i regulisanju saobraćaja, slobodnim mestima za parkiranje, za automatsko praćenje aerozagađenja i preduzimanje mera, iznošenje i preradu smeća, racionalizacuju potrošnje električne energije u javnoj rasveti…
U Naučno-tehnološkom parku Beograd razvija se na desetine aplikacija sa primenom veštačke inteligencije, među njima i:
Strawberry Energy – pravi pametne klupe za gradove koje prikupljaju podatke o raznim parametrima u javnoj sferi (smart urban furniture)
UrbiGo – pravi pametni uređaj za uzgajanje začinskog bilja u domovima. Uređaj komunicira sa mobilnom aplikacijom i pomaže vlasnicima da prate napredak biljke
Digital worx – pravi IoT rešenja za industriju za centralizovano praćenje svih aktivnosti u fabrikama 4.0 generacije
Dileme i pitanja
Korisni efekti primene veštačke inteligencije su nesporni. Ipak, neophodne su koordinacija i kontrola nad njenim razvojem i primenom.
Nameću se pitanja poput- ima li opasnosti da čovek izgubi kontrolu nad mašinama sa veštačkom inteligencijom? Mogu li „pametne“ mašine same, bez čoveka, da proizvode nove mašine nalik sebi?
Da li je dopustivo da inteligentna mašina autonomno donosi odluku koja se tiče čoveka?
Ova i niz drugih pitanja stavljaju nas pred mnoge etičke dileme. Bez etike u vrtoglavom razvoju tehnologije (i veštačke inteligencije), preti opasnost od zloupotrebe naučnih dostignuća. Zbog toga čovek mora da zadrži potpunu kontrolu nad etičnom primenom veštačke inteligencije. I da taj princip važi za sve.
