Sve(s)t protiv klimatskih promena: Za sada – previše priče

0
klimatske promene ilustracija
Foto: Ilustracija, Canva

Okupljanja eksperata i državnih zvaničnika širom sveta, od sedamdesetih na ovamo, nisu dali željene rezultate. Klimatske promene ne da se nisu zaustavile, već je godišnja emisija ugljen-dioksida nastavila da raste, uprkos mnogobrojnim deklaracijama i konvencijama.

Stopa izumiranja biljnih i životinjskih vrsta se ubrzala, procenat površine degradiranog zemljišta se povećao. Sudeći po stanju životne sredine, svet je kasno postao svestan veličine problema.

klimatske promene ilustracija
Foto: Ilustracija, Canva

Prvi veliki međunarodni skup posvećen negativnom uticaju ljudskih aktivnosti na životnu sredinu bila je Konferencija UN o životnoj sredini održana 1972. godine u Stokholmu. Nakon tog događaja formiran je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (The United Nation Environmental Programme – UNEP).

Dve decenije nakon prvog okupljanja u Stokholmu, 1992, održana je Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru. Poznata je i pod nazivom  Zemaljski samit (Earth Summit), gde su usvojeni dokumenti – Deklaracija iz Rija o životnoj sredini i održivom razvoju, Agenda 21, Principi o šumama, Konvencija o biodiverzitetu (CBD), Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama (UNFCCC), Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta (UNCCD)

Kjoto protokol za ograničenje emisije gasova staklene bašte

Dodatak Međunarodnom sporazumu o klimatskim promenama, Protokol iz Kjota, osmišljen je sa ciljem da se smanji emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Otvoren je za potpisivanje 1997. godine, a stupio na snagu 16. februara 2005, kada ga je ratifikovala Rusija. Do sada ga je potpisalo 170 država i vladinih organizacija.

Države koje su ga ratifikovale čine većinu zagađivača. SAD i pojedine manje države, odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota.

Na Milenijumskom samitu u septembru 2000. godine, u sedištu UN u Njujorku, države članice Ujedinjenih nacija jednoglasno su usvojile Milenijumsku deklaraciju. Samit je doveo do razrade osam Milenijumskih razvojnih ciljeva (Millennium Development Goals, MDG) do 2015. godine.

Nova okupljanja, novi ciljevi, nova obećanja

Uz iskorenjivanje gladi i siromaštva, zaraznih bolesti (HIV/AIDS, tuberkuloze, malarije), dostupnosti osnovnog obrazovanja svakome, jednakosti žena, smanjenje smrtnosti dece i poboljšanja zdravlja majki, među milenijumskim ciljevima do 2015. našli su se i promocija održivosti životne sredine i formiranje globalnog partnerstva za razvoj.

klimatske promene ilustracija
Foto: Ilustracija, Canva

Da bi se odlučnije krenulo u neophodne promene, nakon velikih samita 2002. u Johanesburgu i 2012 u Riju (Rio+20), Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 2013. godine, osnovala je tridesetočlanu otvorenu radnu grupu za izradu predloga o novoj grupi ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals- SDG).

Godina 2015. bila je značajna – usvojeni su Agenda za održivi razvoj do 2030. i Pariski sporazum o klimatskim promenama. Svet se obavezao da zadrži povećanje prosečne temperature na nivou ispod 2 stepena Celzijusa.

Na Samitu o ciljevima održivog razvoja, održanom u septembru 2019, svetski lideri pozvali su na Dekadu delovanja i postizanje održivog razvoja. Ipak, pandemija virusa Kovid 19, tokom 2020. godine imala je veliki uticaj na svetsku ekonomiju i realizaciju planiranih aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena.

Previše popustljivosti prema brzorastućim državama

Skup u Glazgovu, Konferencija svih zainteresovanih strana (COP 26 – Conference of the Parties), okončan je usvajanjem niza značajnih dokumenata.

Među najvažnijim je svakako sporazum između SAD i Kine o usklađivanju napora obe države u borbi protiv klimatskih promena. Zatim, sporazum o zaustavljanju uništavanja šuma i inicijativa za umanjenje emisija metana za 30 procenata, oba do 2030, kao i sporazum o finansiranju koji obavezuje bogatije zemlje da pomognu one siromašnije u ekološkim promenama.

Koplja su se najviše lomila oko namere da se ukine upotreba uglja kao ekološki najnepovoljnijeg izvora energije. Na zahtev Indije i Kine, formulacija „postepeno ukidanje“ zamenjena je formulacijom „postepeno smanjenje“ korišćenja uglja.

Mnogobrojni eksperti i ekološki aktivisti iz celog sveta, razočarani su efektima svih ovih Samita i „zaklinjanja” svetskih lidera da će promeniti pravac u kome se svet kreće i da će konkretnim akcijama zaustaviti globalno otopljavanje. Smatraju da odluke i do sada preduzete mere nisu dovoljno radikalne, konkretne i efikasne.

Za Portal Naša mesta priredila Mara Popins
Ceo tekst pročitajte u šesnaestom broju časopisa Naša mesta

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo, unesite svoje ime