Za manje otpada od hrane potrebno je angažovanje javnog, privatnog i civilnog sektora. Kao jedan od najvećih tokova otpada na svetu predstavlja izazov i sa društvenog, ekonomskog i ekološkog aspekta.
Ovakve izazove nemoguće adresirati bez angažovanja javnog, privatnog i civilnog sektora, rekla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ Otvorenog regionalnog fonda MMS.
Nedostatak podsticajnih sredstava, nivo znanja i zainteresovanosti preduzeća i zdravstvenih ustanova, tri su glavne prepreke odgovornom upravljanju otpadom od hrane. To je mišljenje više od 80% ispitanika iz ovih sektora.
Istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane predstavljeno je danas na konferenciji „Recept za otpad od hrane“.
U Srbiji se baca previše hrane
Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je 9 kg više od svetskog proseka.
Da bi se smanjila količina otpada od hrane, potrebne su dodatne edukacije svih korisnika i generatora otpada u sistemu, poručeno je sa konferencije. U tom smeru vodi i racionalnija nabavka namirnica u domaćinstvima, kao i uvođenje olakšica za velike trgovinske lance, kako bi mogle da doniraju robu koja je pred istekom roka.
Jedna od glavnih preporuka jeste uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.
Preporuke za javni sektor
Ovom prilikom, za manje otpada od hrane, predstavljene su i smernice za inspektore, kako bi pre svega pomogli privrednicima i javnim ustanovama da postupaju odgovorno i prepoznaju nedozvoljene načine upravljanja otpadom od hrane. Jednu od takvih nebezbednih radnji predstavlja raširena praksa upotrebe otpada od hrane za ishranu životinja.
Značaj ovog projekta najviše leži u tome što bi se kroz angažovanje sva tri sektora, javnog, privatnog i civilnog, došlo do predloga i rešenja od kojih i privreda ali i ukupno društvo mogu imati koristi.
