Do potpunog prelaska u svet algoritama, birokratija je evoluirala u e-kratiju. Iako je sve više korisnika portala e-uprave i povezanih sajtova, i milioni dokumenata i podataka se razmenjuju preko interneta, sve na kraju završi u rukama (ili računaru) državnih službenika.
Internet omogućava da se veliki deo administrativnih postupaka, ako ne i svi, obave od kuće, iz fotelje, ili u pokretu, korišćenjem „pametnih“ mobilnih telefona. Ovakav način rada organa javne vlasti dobio je naziv e-uprava (e government). Oni koji ga sprovode, od birokrata, postali su e-krate.
Digitalizuju se postupci za izdavanje raznih uverenja, dozvola i saglasnosti, uvode se onlajn obrasci i zahtevi. Obrazuju se elektronske baze podataka za evidentiranje i čuvanje dokumentacije koja se, u elektronskom obliku, može lako i brzo razmenjivati. Države i gradovi se takmiče u što bržem i što efikasnijem transformisanju svojih uprava u elektronske uslužne portale.
E-uprava za građane i privredu
U Srbiji, milioni podataka i dokumenata razmenjuju se preko informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave. Na taj način se obezbeđena je saradnja i razmena između različitih državnih organa. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Vlada Srbije razvili su veliki broj elektronskih usluga za građane i privredu, koji su dostupni preko portala e-uprava i povezanih sajtova.
Obaveze prema poreskoj upravi lakše se izvršavaju preko portala e-porezi. Za upis nepokretnosti u katastar postoji e-šalter. Ministarstvo prosvete razvilo je e-dnevnik, ministarstvo zdravlja IZIS i e-recept. Građevinske dozvole traže se i izdaju i elektronski, preko sajta Agencije za privredne registre. Informacije o porezu na imovinu mogu se dobiti preko jedinstvenog portala lokalnih poreskih administracija.
Moguće je, elektronskim putem, upisati dete u srednju školu, novorođenče u matičnu knjigu rođenih. Na isti način, mogu se upisati sezonski radnici u poljoprivredi, mogu se proveriti podaci u jedinstvenom biračkom spisku, itd. Spisak usluga raspoloživih preko Interneta postepeno se proširuje a broj korisnika raste.
e-kratija, hibridni oblik birokratije
Ipak, uz svu brzinu razvoja informacionih tehnologija i onlajn servisa, klasična birokratija u okviru javne uprave nije prestala da postoji. Algoritmi koji omogućavaju da se rešenja i odluke donesu automatski, bez učešća ljudskog faktora i dalje su veoma retki.
Dokumenti se razmenjuju između različitih državnih organa, podaci i zahtevi se popunjavaju putem elektronskih formulara i obrazaca, projekti, slike i crteži se skeniraju i šalju elektronskim putem. Ipak, pre ili kasnije, sve završava kod državnog službenika. U njegovim rukama je odluka.
Vreme kada će činovnici u biroima (birokrate) biti u potpunosti zamenjeni softverima i serverima i kada će se odluke donositi potpuno nepristrasno i neutralno negde u računarskom „oblaku“ i dalje je dosta daleko. U međuvremenu, moraćemo se zadovoljiti novim, hibridnim i unapređenim oblikom birokratije potpomognute raznim e-servisima, „e-kratijom
 državnih službenika. ){kind=link}
Birokratija teži ka tome da u svojim rukama ima vlast i mogućnost da utiče na sudbinu ljudi. Tako da neće da se dozvoli da softveri i AI preuzmu i ubrzaju stvari. Vadiće se na bezbednost podataka i ostale trice i kučine. A dans dosta toga može da se uradi automatski, od rpevoda dokumenata, njihova obrada, brže procesuiranje potreba stanovništva itd.