Da bi opštine i gradovi bili što uočljiviji na turističkim mapama, veliku ulogu imaju i lokalne turističke organizacije. NJih ima 115 i potrebni su im kvalifikovani ljudi. To podrazumeva da su upućeni u turističke potencijale svojih opština, da poseduju određenu stručnu spremu i da su spremni da usavršavaju svoja znanja. Zato smo razgovarali sa direktorkom Turističke organizacije Arilja Marijom Aleksić i dr Olgicom Miljković, menadžerom za domaće tržište pri Turističkoj organizaciji Srbije (TOS), o tome kako funkcionišu lokalne turističke organizacije, ko radi u njima i na osnovu kojih kriterijuma.
Ko i kako po zakonu osniva LTO i kako to izgleda na „terenu“?
Aleksić: Osnivanje lokalne turističke organizacije vrši se prema republičkom Zakonu o turizmu. Postoje i drugi propisi, koji se ne tiču samog osnivanja organizacije kao odvojene ustanove, ali na neki način regulišu rad lokalnih turističkih organizacija, što je slučaj i u našem gradu. Naime, poslovi u oblasti turizma mogu da se povere od strane jedinice lokalne samouprave određenoj ustanovi. Tako su u Arilju, u martu 2018. ovi poslovi pripojeni ustanovi za bibliotečko-informativnu delatnost i kulturni turizam. Jer, kod nas je turistička organizacija ranije imala jednog zaposlenog i jednog rukovodioca, a u tim uslovima je bilo neizvodljivo širiti delokrug poslova i promovisati lokalni turizam. Oni su nosili i celokupnu administraciju što značajno oduzima vreme i odvaja ih od neophodnih aktivnosti. Za nas se ova promena ispostavila kao dobra, imajući u vidu zabranu zapošljavanja u državnim institucijama, jer na ovaj način imamo više saradnika, ali i veće finansijske mogućnosti.
Kako se biraju ljudi koji vode lokalne turističke organizacije, odnosno rade u njima, na osnovu kojih kriterijuma?
Aleksić: Kadar se bira prema zakonskom konkursu. S obzirom na to da je u Srbiji poslednjih nekoliko godina na snazi zabrana zapošljavanja, nismo bili u mogućnosti da tim putem primimo još ljudi. Ali, spajanjem ustanova, kako sam pomenula, uspeli smo da koordiniramo neophodan broj zaposlenih za normalno funkcionisanje naše lokalne turističke organizacije. Pojedini zaposleni su se prilagodili i premešteni su u Turistički info centar, a prošli su i neophodne obuke za taj posao.
A kada se bira prema konkursu, koji su to kriterijumi koje treba zaposleni da zadovolji?
Aleksić: Osoba mora u svakom slučaju da ima određenu stručnu spremu. Postoje visoke turističke škole u Beogradu, Novom Sadu, ali i kod nas u okolini – imamo jednu visoku školu za turizam u Užicu, kao i srednju u Požegi. Konkretno, u našu turističku organizaciju dolazi na praksu po pet učenika iz Požege od kraja zime do početka leta. Oni imaju po 15 dana obavezne godišnje prakse, pa se grupe smenjuju. Dolaze i studenti iz Užica. Imamo i mnogo volontera koji su ove škole završili, što nama puno znači. Najbolji primer su volonteri naše Ariljske letnje muzičke manifestacije, poznatije kao ARLEMM, kojih svake godine ima između 30 i 40. Deo njih je i iz Visoke škole u Užicu, jer im je ovo dobra prilika da vide i nauče kako stvari treba da funkcionišu.
Osim srednjih i visokih škola, da li postoji neka dodatna edukacija u vidu seminara, obuka, a kojom zainteresovani mogu da se obuče za određene poslove u turizmu?
Aleksić: Treba pomenuti da Turistička organizacija Srbije svake godine organizuje forume u različitim turističkim centrima naše zemlje, i to je svakako jedna od mogućnost da oni koji su možda odnedavno u turizmu, mogu da steknu neka korisna znanja. Za one koji se ovim bave duži niz godina, korisno je da saznaju nešto novo i upoznaju se sa aktuelnim trendovima u turizmu. Pride, poslednjeg dana foruma uvek imamo i stručni obilazak lokaliteta u okolini, što je izuzetno važno, jer tako upoznajemo i druge krajeve zemlje. Pored toga, nama puno znači i konferencija Turističke organizacije regije Zapadna Srbija, koja će se ove godine održati treći put. Pošto svi iz okruga budemo na jednom mestu, to nam pruža mogućnost da razmenjujemo iskustva, poučne priče, znanja. Ipak, mislim da bismo mogli da poradimo na nešto intenzivnijoj saradnji. Jer, kada neko dođe u Arilje, želi da ode i u Sirogojno, Potpećku pećinu, na Nušićijadu, a kod nas o svemu može da dobije informacije. Nedavno su nam bile dve gospođe biciklistkinje, obišle su Crkvu Svetog Ahilija i zamolile nas da im pomognemo da pronađu smeštaj u Sjenici. Tu dolazi do izražaja naša međusaradnja, jer smo sve uspeli da organizujemo sa kolegama iz TO Sjenice.
Da li možda postoje određene obuke na nivou lokalne samouprave?
Aleksić: Kod nas je ranije bilo obuka za žene preduzetnice u turizmu na nivou lokalne samouprave, koje su se realizovale preko projekta ili udruženja. Nama je to važno jer većinu naših seoskih domaćinstava i objekata domaćih radinosti vode upravo žene, što je specifično, i upravo su one imale mogućnost pohađanja raznih studijskih programa. Tako, na primer, danas u Turističkom info centru imamo i suvenirnicu u kojoj se prodaju isključivo proizvodi napravljeni u Arilju, a neki su delo baš ovih žena. Kod nas možete da nađete liofilizovano voće, pa i nezaobilaznu malinu, gde ono prolazi posebnu obradu i zadržava sva prirodna svojstva. Možete da je konzumirate tako, ali i da uzmete onu prelivenu čokoladom. Poznati smo i po medu, sušenom voću u medu, medovači, od ove godine i po medu sa listićima 24-karatnog zlata, zatim po prirodim sokovima, izradi nošnji i sličnog.
Kad smo već kod toga, treba pomenuti i da su svi zaposleni u turističkoj organizaciji u Arilju žene, što nije toliko često kod nas.
Aleksić: Pa, i dok je TO postojao kao zasebna ustanova, direktor je bio muškarac samo dve godine. Nisam o tome razmišljala ranije, ali u pravu ste, sve su pripadnice lepšeg pola kod nas u organizaciji.
Na čelu ariljske turističke organizacije nalazite se dve godine, iako se posredno bavite ovim poslom četiri. Koliko je važno prema Vašem iskustvu da kadar bude zaista stručan?
Aleksić: To je, u stvari, najvažnije. Jer, kada dođe turista, svi se trudimo da ponudimo najdetaljnije moguće informacije. Ne samo što treba da smo stručni, već moramo da poznajemo svaki santimetar predela koji je u pitanju. Jer, ako mi ne pratimo situaciju na terenu, kako ćemo da damo pravu informaciju posetiocima?
Koliko znači kada je reč o promociji lokalnog turizma, da kadar pri lokalnnim turističkim organizacijama bude dobro odabran, odnosno stručan?
Miljković: Za nas u TOS-u kada radimo promociju turističke ponude Srbije, kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu, veoma je bitno da kolege iz regionalnih i lokalnih turističkih organizacija budu stručne i da poznaju turističku ponudu svoje destinacije. Ukoliko od njih, kako mi volimo u TOS-u da kažemo – od naše baze, ne dobijemo adekvatne informacije, ne možemo ni mi da ih na profesionalan i odgovoran način predstavimo, to jest da promovišemo turističku ponudu naše zemlje. Odgovornost je velika jer TOS promoviše svoju zemlju ne samo na domaćim i međunarodnim sajmovima, kongresima, konferencijama, kroz studijske posete organizatora putovanja, novinara i blogera, već i u svim domaćim i inostranim medijima kao što su CiEnEn, BiBiSi, Travel čenel, Eurosport, Euronjuz i dr. Primeri dobre prakse su upravo one lokalne turističke organizacije u kojima rade stručni ljudi, i to duži vremenski period.
Da li TOS pomaže pri projektima obuke, edukacije? Dobar primer je godišnji Forum, na kojem se organizuju i predavanja za turističke radnike.
Miljković: TOS pomaže projekte obuke, edukacije dugi niz godina ne samo kroz Turistički forum Srbije, koji se organizuje već deset godina, nego i kroz različite konferencije, radionice, ali i zajedničke projekte, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu. Samo kroz zajednički rad TOS-a i turističkih organizacija regija, gradova i opština, turistička ponuda bilo kog dela naše zemlje može biti uspešno promovisana, a to dovodi i do našeg zajedničkog cilja – da imamo što veći broj turista i što veći broj ostvarenih noćenja.
Piše: Danijela Ćirović
